Branko V. Radičević – Pesme o majci
Iako sam sve stihove srcem doživela, nisam prepoznala svoju majku u njima. Možda jer nisam sin. Ali verujem da je zbirka ganula svako zahvalno dete, bez obzira na pol.
Ima jedan čas kad mati tvoja
Ona je za tobom svoje ruke poslala.
Stoji mati.
A ruke su joj na putu.
Svako zahvalno dete je pesnik, i svako vidi da majka ne pleše, već hekla svilu šumama za zavese. Pesmama dopire do svakog deteta,
i nema nigde dece same.
Moja je majka i tvoja mati.
Samo na jedno njeno rame
mogu sve glave dečje stati.
I prozni zapisi se, kao i priče u stihu, melodično tope i prelivaju po stranama. Kao da je sve jedna pesma, jedinstven izraz ljubavi deteta. Kao da je ovo jedan dnevnik o ušuškanosti, nezavršen jer se i ne može završiti.
Volela bih da zaslužim odanost u stihovima.
Volela bih da me moj sin prepozna u ovoj knjizi.
