Kenilvorti Visp – Kvidič kroz vekove

Madam Pins, naša bibliotekarka, rekla mi je da je (knjigu) gotovo svakodnevno “vucaraju, balave po njoj, uopšteno zlostavljaju” – što je veliki kompliment za bilo koju knjigu.

Ne volim sportove s loptom. Ne mirišem ih, uopšte, zapravo. A volim Hogvorts i sve što je u vezi s njim. Zato sam ovu knjigu otvorila željno, iako ne bez rezervi. (Čitala bih isto tako i o Akademiji Bobatons, iako ne volim Francusku, jer je preko Tročarobnjačkog turnira povezana s Hogvortsom.)

Pravog ljubitelja kvidiča zainteresovaće već sami nazivi poglavlja:

I – Razvitak letećih metli

II – Starinske igre na metlama

III – Igra iz Kvirdičke močvare

IV – Dolazak Zlatne skrivalice

V – Antinormalske predostrožnosti

VI – Promene u kvidiu od četrnaestog veka

VII – Kvidički timovi Britanije i Irske

VIII – Međunarodno širenje kvidiča

IX – Razvitak trkačke metle

X – Kvidič danas

Ne-toliko-pravog ljubitelja ovog sporta obradovaće naizgled uzgredni podaci o čarobnjačkom (i normalskom, kad se razmisli) društvu koji se u istoriji najpopularnije čarobnjačke zanimacije ogledaju ili provlače između njenih redova, poput začetka borbe za zaštitu životinja ili pitanja prava glasa za žene.

Obožavaoci sportskih statistika biće zadovoljeni uvidom u Arhiv Odseka za magijske igre i sportove, u kojem je navedeno sedam stotina različitih vrsta faulova u kvidiču, i svi su se odigrali tokom finala prvog Svetskog prvenstva 1473. godine, dok će se obožavaoci laganog humora Roulingove slatko nasmejati anegdotama o kvidičkim timovima, nalik na onu o Čadlijskim topovima, čiji je moto “Pokorićemo sve” 1972. promenjen u “Držimo palčeve i nadajmo se najboljem”.

Uz čitanje slušati: Harry Potter OST, naravno.