Luis Kerol – Alisa u zemlji čuda

Ne znam ima li smisla da i ja pišem o ovoj knjizi. Sve što bih mogla da kažem neko je sigurno već primetio.

Sviđa mi se kako je u razgovoru sa Gusenicom predstavljen problem identiteta pojedinca u totalitarnom
sistemu, kako se Vojvotkinja “poukama” oklopila u poslednjoj borbi protiv obesmišljenosti sveta, i kako je smelo i arogantno pisac u Mačku Cerekalu predstavio sebe.

Sviđa mi se i “izborna trka” i sva njena značenja prevedena na jezik odraslih. Ali i o tome je već pre mene pisano.

Bojenje belih ruža u crveno kao da nosi neku jedva uhvatljivu simboliku, i pisala bih o njoj da se ne bojim da to samo Vojvotkinja proviruje iz mene. Možda cela knjiga nema pouku. Možda ništa nigde nema. I možda je vreme da se pomirimo s tim.

Najbolje prikazan lik: Beli Zec

Najdraži lik: Vojvotkinja

Uz čitanje slušati: Nešto zimsko, kao što je Avantasia.