Sergej Lukjanjenko – Dnevna straža (Straže #2)
Drugi deo petoknjižja prikazuje granicu između Straža iz ugla Tamnih, iako Anton Gorodecki ostaje “najglavniji” junak. Jednakost između vojnika Svetla i Tame, kao i neopredeljenost autora, vidi se već na prvoj strani, koja se ni po čemu ne razlikuje od prve strane Noćne straže.
Priloženi tekst odobren je za distribuciju,
jer je koristan strani Svetla.
– Noćna straža
Priloženi tekst odobren je za distribuciju,
jer je koristan strani Tame.
– Dnevna straža
Ono što Svetli nazivaju samoživošću, Tamni smatraju pravom na slobodu. A nesebičnost kojom se Svetli ograđuju Tamni odbacuju kao licemerje.
Zatim su se podelili na Svetle i Tamne.Svetli su verovali da niko nema pravo da im uništava život i da je davanje najvažnije, čak i kada oni koji primaju nisu vredni toga. Tamni su verovali da bi trebalo da žive slobodno i da svakom pripada ono što uzme od života i ništa više.
Ako Noćnu stražu odredimo kao knjigu o Svetlima za neopredeljene, ljude i Tamne, Dnevnu čitamo kao manifest Tamnih namenjen ljudima, neopredeljenim i Svetlim Inima, sa nekoliko stotina stranica konteksta.
(Struktura je ista:
Prvi događaj – Dozvoljen pristup neovlašćenim osobama
Drugi događaj – Stranac među Inim
Treći događaj – Još jedna sila)
Kroz “velike”, fantastične događaje provlači tipično rusko moralisanje; namerno uprošćene naznake socijalnog romana utiskuje u okvire “važniih” delova priče. Definisanjem Lukjanjenka samo kao pisca fantastike poreklo bi se ono što njegovu fantastiku čini snažnom – neprekidan (više ili manje suptilan) dodir sa “stvarnim” životom i poražavajuće slovenski realizam.
Najbolje prikazan lik: Zavulon
Najdraži lik: Alisa
Uz čitanje slušati: Visockog, Burkina, Kipelova, Voskresenie, Nautilus Pompilius
0 Comments
Pingback:
Pingback: