Sergej Lukjanjenko – Noćna straža (Straže #1)

Ako volite “one preopširne Ruse”, lako ćete se navići na Lukjanjenka. Ako vam ruska književnost i nije simpatična, “Straže” će taj (pogrešan!) stav uzdrmati.

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Svetla.

– Noćna straža

Priloženi tekst odobren je za distribuciju,

jer je koristan strani Tame.

– Dnevna straža

“Noćna straža” je prva priča o Inima u petoknjižju. Kao i ostale, ima tačno utvrđenu kompoziciju: tri dela (tri priče, tj. tri “događaja”, kako ih pisac naziva), od kojih svaki ima svoj naslov, koji odgovara i konkretnom delu za koji je vezan, i priči kao celini.

Prvi događaj – Lična sudbina

Drugi događaj – Svoj među svojima

Treći događaj – Isključivo za svoje

(Ne valja što se u prevodu gube genijalne igre rečima, čak i u naslovima događaja. Prvi bi trebalo da se zove “Svoja sudbina”, kako bi se ispoštovala kompozicija i čitalac uputio na radnju i veze između likova.)

Prvo sam se, naravno, zaljubila u fantastiku. Zatim je došao “šok ruskog” – sirov i gust realizam, koji me je vezao za prvu knjigu i žeđ do naredne.

Naročito su mi drage Lukjanjenkove proste a, čini se, jedine tačne asocijacije: u toku vožnje motorom, na primer

Vetar je poput hrapavog vrelog peškira šibao po obrazima.

Volim i što muziku dišemo isto. Najviše to. (Makar mi jedini srodni ludak sa slušalicama bio izmišljeni Anton Sergejevič Gorodecki.) — Da, još nešto! Detalji! Gospode, detalji! Glavni junak ima patronimSergejevič, po svom roditelju, Lukjanjenku. Ne bih da raščešljam previše. Čitajte. —

Najbolje prikazan lik: Anton Gorodecki

Najdraži lik: Olga

Uz čitanje slušati: Kipelova i Blackmore’s Night. I ostalo s Antonove plejliste.