beleške sa margine · drama · lektira · recenzija · splin · ujka vanja · čehov

A. P. Čehov – Ujka Vanja

Kako „Ujka Vanja“ nije priča o događaju, već o nedogađanju, povodom nje se mogu prerazmisliti samo likovi – oni koji predstavljaju stubove nedogađanja.
 
Pri prvom čitanju sam sve likove prezrela, ali sam upamtila Sonju. Danas razumem zašto. Čehov nije napisao mnogo karaktera dostojnih apsolutnog poštovanja, ali Sonjin je jako blizu takvih. Ona je neumorna u miru koji sve ostale samo pritiska. Stvarna je, izgrađena od mesa i prakse, a ne od retorike i brošura.
 
Drugo čitanje je i mom razumevanju približilo Astrova, koji sebe naziva čovekom velikih brkova i malih sposobnosti. (To je onaj što popušta pred seoskim nipodaštavanjem njegovog rada i ljubavi prema prirodi, počinje da se stidi sebe, svojih sklonosti i zato pije, da bi bar u nečemu ličio na druge.) Da nije tužan, bio bi dosadan poput naslovnog.
 
Lik Jelene Andrejevne najčešće biva analiziran preko njenog odnosa sa suprugom i Vanjom. Na jednom času književnosti, čak, bilo je predrugih otvoreno pitanje Jelenine vernosti. Mišljenja su bila podeljena, jer, kako rekoše, Čehov ostavlja nerazjašnjenom njenu stranu „prijateljstva“ s Vanjom. Volela bih da mogu da je prikažem i iz nekog drugog ugla, ali mi drama to ne dozvoljava. Jelena Andrejevna je napisana kao simbol, a elementi karaktera su tu da simbol učvrste. Ja smatram da Jelena jeste verna svom prestarelom mužu; razlozi za takvo ponašanje upisani su u njen karakter: osećanje dužnosti je boli, a ona i bol smatra spasom od dosade. Ne kažem „od splina“, jer pravog splina među Slovenima nema – odudara od mentaliteta. Zato se junaci ove drame radije muče, i međusobno i sami, nego da podlegnu splinu.
 
Pri poslednjem čitanju prezir je zamenilo sažaljenje. Likovi su me ubedili da nisu sami krivi za to što im je teško i da se nije moglo drugačije, iako znam da greše i da i ja grešim što im popuštam. Čehov je bog.
 
 
 
Uz čitanje slušati: Калевала
Najupečatljiviji lik: Astrov
Najdraži lik: Sonja
 
—-
Ivan Vojnicki (Vanja) bi me pri svakom čitanju toliko iznervirao, da nije slučajno izostavljen iz Prerazmišljavanja. On, a i njegova majka, pripada onoj sorti koja u meni budi nagon za nasiljem, koji je inače miran (pod slojevima cvetne odeće).

 

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s