beleške sa margine,  Misli povodom

Stevan Sremac – Ivkova slava

„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film.

Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako smetnuvši s uma narodnu „S kim si – takav si“, požurimo da se sažalimo nad problemima domaćina.

A domaćin Ivko nije slučajno prijatelj i pobratim baš toj trojici. Ulogu raskrinkavača ima predsednik opštine, koji na Ivkove žalbe odgovara: Milo ti kad ti drugog nagaraviš, kad mu obesiš tendžeru, a sada: lele i pomagaj! Vidiš, sad ti se vraća. A zar nisi i ti ponekad bio ako ne gori, a ono, vala, isti ovakav. To nas vraća na početak romana (pripovetke u činovima?), gde je poslovično i gotovo arhetipsko pobratimstvo predstavljeno u svem svom šarenilu. Čini se da pisac smatra da takvo drugarstvo više priliči dečacima nego porodičnim ljudima. Čini se i da su takva drugarstva mimo vremena i cilja postala ideal, ako je suditi po popularnosti serija „Prijatelji“, „Kako sam upoznao vašu majku“ i sličnih.

Ako niste gubili vreme sažaljevajući Ivka, verovatno ste i pre mene primetili da je osnova laganog i čistog humora u ovoj priči – zabuna. Bilo da se smejemo domaćinovom nesnalaženju pri ispraćanju gostiju, ili nas uveseljava Nepoznati, neupućen u običaje mesta u kom se našao, zabuna od početka do kraja predstavlja jedvaiscrpni izvor komike. Zapazili ste i skicu patrijarhalnog Niša koji pesmu i pevanje sukobljava sa moralom, datu u liku Marijoline majke, tačnije, u jednoj njenoj rečenici kojom se brani od poziva da učestvuje u slavlju: Žena udovica, pri golemu kerku, biva li da poje!

Sremac se „Pridom“, poslednjim, dokalemljenim poglavljem, već standardno ograđuje od kritike, sravnjujući pisce sa trgovcima koji svoju robu iznose na pazar. Priča o Ivkovoj slavi, patarici i problemima, kao i sve ovog autora, protkana je poetičkim stavovima i ukrašena autoironijom, što je čini zabavnom i za naredna čitanja.

Ipak, ja ne verujem da ću ikada ponovo poželeti da se uhvatim u koštac sa njenim poslednjim stranicama. Na njima je opisan bračni život (ne bojim se da ću spojlovati, jer oni koji umeju da čitaju imaju za sobom dovoljno Novogodišnjih programa RTS-a) Nepoznatog i Marijole, koji je sve što brak sklopljen u pijanom stanju obećava. (U pretposlednjem poglavlju, jedino zajedničko im je mladost. U poslednjem – mladost, iskustvo promašenosti  i deca. Bar su napredovali.) Nekome će verovatno i taj deo biti komičan. Mene je ostavio užasnutom.

Najbolje prikazan lik: Ivko
Najsimpatičniji lik: Kalča
Uz čitanje slušati: Hangover OST; Dejan Petković Big Band

Književna kritičarka i aktivistkinja, osnivačica Novosadske razmene knjiga

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *