Ivo Andrić – Deca (i druge pripovetke)

Uvek oklevam pre načinjanja njegovih priča. Odbijaju me nečim što ne mogu da definišem. Kao da između mene i naslova na koricama postoji davnašnje neprijateljstvo. Dugo sam smatrala da ga prosto ne volim – da je problem u mojoj nedoraslosti zadatku čitanja Andrića. Sad bar znam da mom oklevanju uzrok nije to, iako pravom uzroku nisam na tragu.

Priznajem, opterećuje me nacionalna obaveza da se u delima Našeg Nobelovca uživa. Umara me pre nego što i misao završim. Ipak, moram priznati da ga, mada isprva nerado, lako čitam. Klize mi oči preko rečenica ko niz grlo dobra rakija od pogrešnog voća.

Izbor obuhvaćen naslovom Deca lektira je za osnovnu školu.

Ovde neću ‘analizirati’ svaku pripovetku zasebno,
zato što me nije svaka podjednako trgla, i zato što se neke same objasne u odabranom citatu.

1. Knjiga

Junak prve priče iz izbora o deci jeste dečak koji oseća bolnu granicu svojih mogućnosti u neprijateljskom okruženju. On doživljava svet mnogo dublje i intenzivnije nego što odrasli mogu da zamisle. Njegov život je bez čuda i iznenađenja, satkan od prostih i oskudnih događaja, neodređenih i nejasnih, a mučnih i suvoparnih dužnosti i obaveza. Njegov odnos prema polovnim knjigama odražava čitavu njegovu ličnost i sudbinu.

Pitanje koje ova pripovetka postavlja, Da li je osnovni kriterijum po kom se određuje odraslost – neosetljivost na emocionalni reljef detinjstva?, pitanje je na koje niko ne želi da odgovori.

2. U zavadi sa svetom

Zanimljiv i zabavan uvid u maštu osnovca, koji želi da stupi u svet odraslih, ali ne „običnih”, već  onih od tih običnih odbačenih i „sumnjivih”. On je već, budući dete, isključen iz sveta iz kojeg želi da bude isključen kao odrastao, jer, u njegovoj svesti, jedno je biti isključen iz društva jer mu nisi dorastao, a drugo postati otpadnik svojom voljom.

3. Na obali

Svi oni žive više od svoje pogrešne predstave o životu, nego od života samog.

4. Mila i Prelac

Možda priča u kojoj je najotvorenije istaknut osnovni uzrok problema opisanih u ostalim – nedostatak prave komunikacije između dece i odraslih.

5. Prozor

Celog života se posle lečimo od tog detinjstva!

6. Deca

Tema ove priče je, u detinjstvu maglovit, pojam časti i duboko ukorenjena svest o poniženju. Njen zaključak potvrđuje Andrićev odgovor na pitanje iz mog uvoda – smrt detinjstva je u zaboravu. Trenutak u kojem se sopstveno zaboravi predstavlja trenutak zatvaranja duše za muke tuđih detinjstava.

7. Kula

Ponajčešće su se igrali rata, podeljeni na Srbe i Turke, ili prosto na naše i vaše.

Deca u igri rekreiraju svet koji za njih u zbilji stvaraju odrasli. Zato u priči „Deca“ tuku „čivučiće“ na praznik, zato se u „Kuli“ dele na naše i vaše da bi se igrali rata.

8. Panorama 

Život bi bio lakši i lepši kad ne bi bilo izlišnih susreta, ali kad se već ne mogu izbeći, treba ih koliko je mogućno skratiti, nastojati da se ne ponove i – što pre zaboraviti.

Dete može da izgleda kao neki zreo i premoren čovek, ali nema odraslog čoveka koji bi to primetio.

Ako bih ovu zbirku poušala da zgusnem u jednu po(r)uku, rekla bih da me je podsetila da detinjstvo nije onoliko bezbrižno koliko volimo da verujemo.

Uz čitanje slušati: Grega Lazvela