Prerazmišljavanje #2
Sa kakvim iskrenim odricanjem sam zaključao vrata kroz koja sam tako često izlazio i ulazio i smrvio ključ nogama!Čitajući roman „Dr Džekil i g. Hajd”, nisam mogla da, pored univerzalnosti čovekovog dualizma, ne primetim i sopstvenu zabrinjavajuću sklonost ka isticanju te podvojenosti, izraženu u „nadimku” koji sam koristila za sve društvene mreže – ClaudiaVolturi. Klaudija je dete-buntovnik iz „Vampirskih hronika”, a Volturi prezime drevne porodice čija je osnovna odlika opsednutost (sopstvenim) pravilima, iz dela Stefani Majer.
Promenu tog „nadimka” u sadašnji (Alisa Tamna) prvobitno sam i sama smatrala površnim uticajem Lukjanjenkovih „Straža“, da bih tek posle ponovnog pročitavanja sudbine Alise Donjikove shvatila kako se i moj pogled na „dualizam“ ljudske prirode promenio. Shvatila sam, kao što je dr Džekil predvideo, da u čoveku ne postoje dve duše suprotne kao crno i belo ili dobro i zlo, nego veliki, nedomerljiv broj najrazličitijih „stanara“.
Mogućnost poricanja sebe i svojih unutrašnjih neusaglašenosti zarad nekog drugog bića ono je što dobre izdvaja od ostalih. U Alisi nije preovladala nijedna „pod-ličnost“ zasebno, već ih je izmirila i ujedinila ljubav. I u meni će tako, na kraju, nadam se.
_______________
Prvi put objavljeno 6. juna 2013. godine, na starom blogu. Nije se mnogo promenilo u mom stavu o sustanarskim odnosima u ljudskoj prirodi, ali verujem da sam bliža (u tekstu pomenutom) izmirenju.
0 Comments
Jenelle
That’s a brilliant answer to an intrteseing question
Pingback: