-
1625 koraka – poema ili jednosmerni dijalog
Poznaješ li me, ili sam te sa nekim pomešala? „Kakva ti je ovo beletristika u savremenom shvatanju?”, upitana sam povodom knjige na stolu. „Pojma nemam”, čini mi se da sam odgovorila. O knjizi sam pre pravog čitanja znala da mi je stigla poštom, u okviru Razmene knjiga, znate, one koju su osuđivali svi koji ne veruju da njihovi prijatelji imaju prijatelje. Znala sam, na osnovu ovlašnog prelistavanja, da je nešto između poeme i jednostranog dijaloga dostojnog Ane Gavalde, i znala sam ime i prezime i možda deo cilja autorke, iz nekih pradavnih mejlova. Ništa me, pa ni ti mejlovi, nije pripremilo na iskustvo nestalne liričnosti ispisane u ovih 1625 (plahovitih, lepljivih,…
-
Fejsbuk čita: svašta
Ne pamtim kada sam bila ovoliko umorna. Završavam lekturu jednog romana, torbarim između tri grada i povrh toga još prosvetarim. Znam da to baš i ne opravdava nepisanje, ali može da prođe kao izgovor. (Može li?) Uglavnom, poslednjih dana (zamislite!) stižem i da čitam, a čita i Fejsbuk — ili bar njegov prerazmišljavački deo. Na mom spisku od poslednjeg teksta do danas našle su se: Mit o Sizifu, Alber Kami Izabrane pesme, Desanka Maksimović Družina prstena, Dž. R. R. Tolkin Novi Jerusalim, Borislav Pekić Pripovetke, Simo Matavulj Drugarice, Nel de Bok Lejting Poslednja teorema, Artur Klark i Frederik Pol Trenutno čitam 1625 koraka Ljiljane Đurić (nešto između poeme i jednosmernog dijaloga). Javiću se sa detaljnijim utiscima…
-
Stepa, Čehov – utisci
Zašto ću je čitati ponovo? Zato što treba. Treba je čitati u svim životnim razdobljima, u svakom od njih očima drugog „junaka epizode”, i svako čitanje će biti draže i potpunije i različito obojeno. Priča „Stepe” nije priča o ni po čemu posebnom dečaku Jegoruški koji kreće na put u veliki grad u kojem ima da završi školu, nego priča o stepi i sudbinama koje pešače, jašu ili se voze preko nje. O stepi od koje svaki putnik otkida ono što mu je potrebno, često nesvestan da je išta poneo sa sobom, kad iz nje izađe u civilizaciju. Priznaju samo da u njenoj magli žbunje i kamenje sve liči na ljude,…
