1625 koraka – poema ili jednosmerni dijalog

Poznaješ li me, ili sam te sa nekim pomešala?

„Kakva ti je ovo beletristika u savremenom shvatanju?”, upitana sam povodom knjige na stolu. „Pojma nemam”, čini mi se da sam odgovorila.

O knjizi sam pre pravog čitanja znala da mi je stigla poštom, u okviru Razmene knjiga, znate, one koju su osuđivali svi koji ne veruju da njihovi prijatelji imaju prijatelje. Znala sam, na osnovu ovlašnog prelistavanja, da je nešto između poeme i jednostranog dijaloga dostojnog Ane Gavalde, i znala sam ime i prezime i možda deo cilja autorke, iz nekih pradavnih mejlova. Ništa me, pa ni ti mejlovi, nije pripremilo na iskustvo nestalne liričnosti ispisane u ovih 1625 (plahovitih, lepljivih, neizbrusivih) koraka.

Poneki biserni delić u meni još uvek poput malog deteta čuva papirić od slatkiša, preostali deo mene sa daleko više godina guši se od nedostatka vazduha i zaglavljenom bombonom u grlu.

Znate kako vas sreća pokvari za tužne pesme? E, tako su mene moji koraci pokvarili za Ljiljanine. Razumem ih i osećaj mi je poznat, ali suviše sam svesna da reči nisu za mene, da sam nepozvani prisluškivač sipanja i rastapanja.

Dan je zorom ušao kroz prozor i zvezde su nestale, kao obrisane gumicom, kao da greše.

Nema u njoj pogodnih citata, ni za šta, osim za sklapanje iste, a manje lične knjige.

Ima mesa i krpa, ima intimnog, toliko da sam se sve vreme osećala kao da sam gde ne bih smela da budem, kao da kroz poluotvorena vrata virim u nekog, kao da prisluškujem golotinju, kao da sam nepristojna, netaktična protiv svoje volje i razuma, paralisana pred redovima koji se odmotavaju i kad ih preskačem.

Mora su kao kad zaćutiš.

Nisam sigurna da li preporučujem ovu knjigu, ikome, ali jesam sigurna u ono što je ostavila — divljenje prema liniji dodira lirskog subjekta i autorke, koja je preživela svaki korak i svih 1625, redom, i nije ućutala pod njima.

One nedostatke koje bih joj zamerila, ne smem, jer poema sama istupa pred svoju nespretnost i naslanja se na nju dok je štiti, tek toliko da ne primetimo.

Da me neko danas upita kakva mi je to beletristika u savremenom shvatanju, rekla bih isto da nemam pojma, i bilo bi to potpuno drugačije od nemanja pojma s početka čitanja.

Uz čitanje slušati: Trans-Siberian Orchestra, Detour i Linkin Park (ako ste u prilici, ubacite u istu listu i udrite Shuffle)