Juče sam imala priliku da održim jedan čas pripreme za prijemni ispit iz književnosti, za grupu budućih žurnalista. Lepo smo prošetali kroz grubu podelu na epohe, izrazgovarali i pozakačinjali na pravce dela, autore, likove, pojmove iz teorije književnosti. Zapelo je tek kada smo došli do kritike. Neko se setio Jovana Skerlića, neko Bogdana Popovića, i tu stadosmo. Nema. Rovariše deca po skriptima, uključivaše telefone, zagledaše se ispod oka… i ništa. Nema. Na kraju neko stidljivo pomenu Teofila Pančića, na moje podsećanje da, eto, postoje i nekakve preporuke knjiga…
-
-
Nezaboravno kolektivno samoubistvo – Arto Pasilina
Činjenica je da sam ipak malo starkofil. Hoću reći, privlači me sever. I severnjaci. I severnjačka proza, koja mi je bliska uprkos svim geografsko-kulturološkim faktorima. Onomad kad sam bila razmaštana prema Islandu, pa na neodređeno zastala u Vojvodini, to je bio čest povod za zajebanciju na moj račun, u starom, južnom društvu. Neodređeno zadržavanje preraslo je u ljubav, čini se obostranu, a od leda ostala je pomenuta starkofilija i nikad sasvim objašnjena opčinjenost severnoevropskom literaturom. To je umesto mene donelo odluku o izboru knjige za…
-
Vladimir Tabašević – Tiho teče Misisipi
Tiho teče Misisipi prvi je roman Vladimira Tabaševića. Bio je u užem izboru za prošlogodišnju NIN-ovu nagradu, a dobio je regionalnu nagradu „Mirko Kovač”. Te činjenice su me, uz to što mi je roman preporučio dragi prijatelj čijem sudu verujem kada je literatura u pitanju, postavile pred knjigu sa velikim očekivanjima. Tabašević je priredio pripovetku toliko zapaženu, da umalo da ostane zapamćena kao Roman. U 120 stranica Laguninog reizdanja koje se pre nekoliko nedelja pojavilo u prodaji, autor je upotrebio bezmalo svako poznato stilsko sredstvo, od aliteracija do zeugme,…
-
Frajer sa susednog groba – Katarina Mazeti
Kada sam videla spisak ponuđenih knjiga za prvo prerazmišljavanje sa Odisejom, plan je bio da uzmem knjigu iz žanra uokvirenog mojom zonom kritičarskog komfora. Srećom, tih dana me je fejsbuk obradovao podsetnikom na otvaranje bloga — moje prvo istupanje van njenih granica. Bilo je hrabro, ne naročito promišljeno, u znaku žene sa savršeno skladnom dnevnom sobom, i, reklo bi se, uspešno. (Hvala i vama na tome.) Ako ste dovoljno dugo ovde, primetili ste da nijedna prerazmišljena knjiga nije sasvim *ljubić*. Ono što je prelomilo u odlučivanju za Frajera sa…
