misli povodom · prerazmišljavanje

Prerazmišljavanje #15 – Kritiku će svi pisati

Juče sam imala priliku da održim jedan čas pripreme za prijemni ispit iz književnosti, za grupu budućih žurnalista. Lepo smo prošetali kroz grubu podelu na epohe, izrazgovarali i pozakačinjali na pravce dela, autore, likove, pojmove iz teorije književnosti. Zapelo je tek kada smo došli do kritike. Neko se setio Jovana Skerlića, neko Bogdana Popovića, i tu stadosmo. Nema. Rovariše deca po skriptima, uključivaše telefone, zagledaše se ispod oka… i ništa. Nema. Na kraju neko stidljivo pomenu Teofila Pančića, na moje podsećanje da, eto, postoje i nekakve preporuke knjiga u magazinu Elle. Tu se kao malo nasmejasmo, da razbijemo tremu. Kažem im da ih to niko neće pitati na prijemnom, jer odgovor je nemoguće dati. Pređemo na vežbanja, sudbinu kritike ostavimo po strani. Dok neko od njih ne poželi da zagrebe dublje. Srećom, ovoj generaciji kritičkog mišljenja ne manjka.

20170618_125209

A ne manjka ni nama kritičara. Upravo čitate jednog samoproklamovanog (da izvinite, što bi reko jedan marketinški mag i guru, ako se ja sam ne prozovem ekspertom, ima da čekam 10 godina da to čujem iz tuđih usta). Šalu na stranu, znam ja da kritičarka nisam. Škole treba za to. Hoću reći, još škole treba za to. Ali učim. I pišem. I učim iz tuđih pisanja.

I čitam časopise, nove i stare, štampane i elektronske, u potrazi za informacijom o smeru vetra, za raznomišljenicima, za idejom, za premotavanjem vremena između stanica… kako kad.

Uglavnom, danas nema vidljive ‘zvanične’ kritike, jer knjigu treba prodati. Kakva god bila.

Zato ima blogova.

Blogova raznih, šarenih i crno-belih, žanrovskih i mešovitih, ličnih, koristoljubivih i korisnih, lepih, namerno ružnih, pretencioznih i manje takvih. Znam, jer pišem jedan i čitam sve ostale. Zato što znam da ću jednom, u jednom od njih, naći kritiku. I zato što znam da se ta kritika neće pročuti koliko odjekne tekstić iz pamfleta sa Sajma knjiga. Jebiga.

20170618_125728

Ne brinite, nisam gorka, cveće je i dalje poučno i knjige mirišu, ne volim svet manje zato što ga vidim jasno.

To što danas, čini se, oni koji ne pišu knjige — pišu o knjigama, nikako nije loše. Naprotiv. Loše je što, isto se čini, nema kriterijuma. Tj. što jedini kriterijum postaje unovčivost. Znam da sad zvučim kao oni koje napadam kad kažu ‘nema nam danas veličine poput Andrića‘, ali stvarno nam nedostaje bar jedan Bogdan Popović. Neko ko bi smeo i umeo da odseče višak. Ko bi bio sito kvaliteta u hiperprodukciji.

Pre nekoliko nedelja, na tviteru, autorka književnokritičkih tekstova za časopis Polja, podstakla nas je mnoge na preispitivanje čitanja, čitalaštva, mesta kritike u izdavaštvu.

 Komentari su bili razni. Najpre, morali smo da utvrdimo definicije čitaoca i kritičara.

 

This slideshow requires JavaScript.

A onda i da sprovedemo anketu. Makar na tviteru, za početak.

kritika000

Rezultati su me iznenadili. Nisam znala kako da ih protumačim, pa sam u pomoć pozvala pokretačicu diskusije.

kritika006

@AnaLandolt: Moj komentar bi bio da su rezultati obećavajući, iako na ograničenom uzorku. Ipak, sledeći korak u ispitivanju javnog mnjenja morao bi ići u smeru kvaliteta te kritike, dostupnosti i načina odabira kritičara od poverenja.

@AnaLandolt: ‘Priznat u struci’ mi apsolutno nije merilo. Pogledaj kakve persone su kod nas ‘priznate u struci’. Svakako si u pravu da je komplikovano, otud i mislim da je anketa, a posebno rezultati, bila preterano optimistična.

Prerazmišljavanje: U pravu si. Moraću da te ispitam podrobnije. Koja su ti merila, i koja imena bi navela kao žive kritičare od poverenja?

@AnaLandolt: Nisam sigurna da imam strogo mišljenje o merilima, ali svakako mi je najvažnije da je sud, negativan ili pozitivan, argumentovano izveden. Zastrašuje me terminološka preopterećenost kritike ispod koje ne stoji ništa (nešto kao Bodrijarov simulakrum, deluje mi da izvode kritiku da bi prikrili, pa i pobegli od teksta koji ne razumeju/ osete). Stoga, mislim da ne mogu da izdvojim imena, ali mogu svakako osobine koje čine dobru kritiku, a to je pre svega oslanjanje na tekst. Po mom (skromnom) mišljenju, kritičar koji ne ume da govori ili piše o tekstu ‘na suvo’, što se kaže, bez pozivanja na Peru i Miku, nije kritičar, nego remiks majstor. Poštujem svakog ko čita tekst u svojoj kritici, slagala se ili ne sa njegovim/ njenim stavom, a da pritom nema emotivne ili preterano lične ispade.

Razgovor se, za prvo vreme, na ovome završio. Ali i dalje nisam našla zadovoljavajuće konkretan odgovor — ko su ti današnji kritičari? Može li se imenovati ličnost, a ne samo koncept?

Za kraj, pitaću i vas: koje kritičare čitate, kojima verujete, koje ne volite ič, za koje ste čuli?

Advertisements

3 thoughts on “Prerazmišljavanje #15 – Kritiku će svi pisati

  1. Obično pročitam mišljenja ljudi na goodreads ili prosurfam po netu. Ako me zaintrigira radnja, pročitat ću knjigu. I to bi bilo to. Kritike se mišljenja pojedinaca, subjektivna kako god okreneš. Što se nekome svidi, drugome neće. Svi imamo drugačije ukuse, pa tako i u čitanju knjiga. Ja volim napisati svoje mišljenje o nekoj knjizi koju sam pročitao ili filmu koji sam pogledao, pa ako nekoga to zaintrigira da pogleda film ili pročita knjigu, super. Ali hoće li se svima svidjeti to što su pročitali ili pogledali? Neće 🙂 Ali svakako valja proučiti neku knjigu prije nego je se kupi. To govorim iz ličnog iskustva 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s