Činjenica je da sam ipak malo starkofil. Hoću reći, privlači me sever. I severnjaci. I severnjačka proza, koja mi je bliska uprkos svim geografsko-kulturološkim faktorima. Onomad kad sam bila razmaštana prema Islandu, pa na neodređeno zastala u Vojvodini, to je bio čest povod za zajebanciju na moj račun, u starom, južnom društvu. Neodređeno zadržavanje preraslo je u ljubav, čini se obostranu, a od leda ostala je pomenuta starkofilija i nikad sasvim objašnjena opčinjenost severnoevropskom literaturom. To je umesto mene donelo odluku o izboru knjige za…
-
-
Putovanje kroz noć – Rodi Dojl
Od prve Odisejine prerazmišljene trojke (Frajer sa susednog groba, Nezaboravno kolektivno samoubistvo, Putovanje kroz noć), jedino sam ovu najpre proučila kroz prikaze po internetu, pa tek onda označila kao željenu. Srećom, izgleda da sam sve to pročitano za ovih nekoliko meseci, koliko je trebalo da dođe na red, uredno zaboravila. Uzevši je ponovo u ruke, za potrebe fotografisanja, vidim da je bilo nemoguće da ne zavolim knjigu koja mi se prvo obratila drvećem u suton i devojčicom koja je sunce. Duhovi obitavaju na međama. Ispod lukova, koji nisu…
-
Fejsbuk čita #6 – čiklit
Pre oko mesec dana postavila sam na fejsbuk stranici Prerazmišljavanja jedno, činilo mi se, naivno pitanje: Volite li ‘čiklit’? Znala sam da je Prerazmišljavanje jedna vrsta mehura, da obuhvata uglavnom čitače koji se većinom slažu sa mnom u obožavanju žanrova koje ja rado čitam — zato prate baš Prerazmišljavanje. Čitaju o knjigama koje vole da čitaju. Jasno. Upravo zato me je zanimalo šta misle o ‘čik lit’-u, žanru stigmatizovanom od strane uvažene kritike (koju, paradoksalno, jedva da iko čita). Nije da sam se naročito iznenadila videvši da je…
