Book Talk – jesen knjige u Novom Sadu

Ovo nije moja prva jesen u Novom Sadu, ali jeste najbogatija do sada. Kad kažem ‘najbogatija’, naravno, mislim ‘najknjiškija’.

Počev od 29. septembra i regionalne književne konferencije Book Talk 2017, preko promocije turističkog književnog vodiča kroz Novi Sad — Book-Mark, supersoareâ u knjižari Bulevar Books i klabinga povodom androida i električnih ovaca u knjižari Most, sve do 15. oktobra i naše najdomaćije Razmene knjiga sa temom ‘knjigoložnička zimnica’.

(Generalno je divno živeti u Novom Sadu, uprkos naprednoj napredujućoj rđi koja ga nagriza, ali ako voliš knjige, nema mu premca.)

U seriji tekstića objedinjenih naslovom Jesen knjige, potrudiću se da sažmem utiske sa pomenutih, a nadam se i još nepobrojanih događaja koje ću sa beležnicom i olovkom Prerazmišljavanja posetiti.

#1 Book Talk 2017

Regionalna književna konferencija Book Talk u Galeriji Matice srpske i Spomen-zbirci Pavla Beljanskog u jednom danu predstavila je desetine relevantnih imena iz raznih grana i prigranaka književnosti, koja su u obliku 14 panel-diskusija imala da obrade 14 tema iz kulture, jezika i književnosti.

Od tih četrnaest, realno me je zanimalo jednocifreno diskusija, što zbog učesnika, što zbog moderatora, što zbog teme.

Prva, zbog koje sam zbrzala doručak i potegla sa Sajlova do Trga galerija (verujte mi na reč, ič nije blizu, a ni jednostavno preko prekopanog grada), naslovljena je Sarajevo, pola godine posle (Koji su dometi Deklaracije o zajedničkom jeziku).

Pre njenog početka, predstavljena je knjiga Izgubljeni u ravnici Žikice Miloševića, o manjim, manje zvučnim ili prominentnim nacionalnim zajednicama u Vojvodini i njihovoj istoriji. Od svih pomenutih za ceo dan konferencije, nju bih najradije dodala svojoj biblioteci.

Diskusija o zajedničkom jeziku bila je interesantna zbog izbora učesnika i pozicija iz kojih su govorili, ali interesantniji od same diskusije bio je rezultat ankete koju je dobila publika.

Na naredni, panel nazvan Kursevi kreativnog pisanja u eri novih medija, krenula sam najviše zbog Save Damjanova, tumača književnosti zbog kog sam počela da raščitavam fantastiku, najavljenog u ulozi moderatora. Nažalost, nisam imala prilike da ga čujem, ali predavanje je svakako bilo korisno. Kažem ‘predavanje’, a ne ‘diskusija’, zato što je iskustvo prisutnih koje sam stigla da priupitam o utiscima najviše ličilo na to (manjim delom zbog teme, većim zbog manira dvojice dominantnijih učesnika — Miloša Jocića i Zorana Živkovića).

Najcitatnije stavove sa predavanja slušalac brži od mene (inače jedan od gostujućih autora na Prerazmišljavanju) uredno je okačio na Tviter.

Zoran Živković, pisac: “Pisac se ne postaje pre pedesete godine” #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Zoran Živković: “Najbolji kurs kreativnog pisanja je kreativno čitanje.” #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Zoran Živković: “Pisanje je vrlo usamljenički posao. Na kraju sami sedite ispred belog ekrana ili hartije” #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Još više bih citirao Zorana Živkovića, ali ga pomno slušam. Ovo malo vam pišem dok drugi pričaju. #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Zoran Živković, upitan o kopirajtingu, “Sa zadovoljstvom sam duduk za to”. #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Tema koja me je najviše zanimala, s obzirom na moje blogersko opredeljenje, Kako pišemo o onome što je napisano — Književna kritika i novinarstvo u digitalnom dobu, pokazala se kao višestruko prosvetljujuće iskustvo.

Moderatorka je bila Jelena Bačić Alimpić, a učesnice Vojka Pajkić, Anđelka Cvijić i Tamara Krstić.

Trudim se da ne gajim predrasude, tako da sam rado zauzela mesto u prvom redu, spremna da (iskustvom neopravdane) sumnje u kompetentnost moderatorke budu razvejane.

Avaj, predrasuda više nemam.

Diplomski rad na temu kako neadekvatan i licnim temama opterecen moderator upropasti vaznu sesiju i dobre govornike #panel10 #booktalk2017

— BezimenaknjiZadruga (@bezimenazadruga) September 29, 2017

Peti put govornici kažu moderatorki “Da se vratimo na temu”. #BookTalk2017 #Panel10

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

(A ni ostali prisutni.)

Ukratko, moderatorka je u sat vremena stigla da istrese frustracije zbog nepovoljnog odgovora kritike na njene knjige, preko toga i mimo teme uzaludno branila ‘ugled novinarske profesije’ koji je tobože narušen označavanjem onoga što ona piše kao novinarske književnosti, bespotrebno prekidala govornice kad zauste da isprate zadatu temu diskusije/ odgovore na pitanja iz publike, i nekako povrh svega navedenog uspela da zaključi da ‘one parade i ono protiv raka’ zauzimaju medijski prostor potencijalnih kampanja za književnost. (Mora da negde postoji snimak, bila je bar jedna kamera u sali. Proguglajte, razuverite me, recite da sam sve loše čula, kad vas molim.)

Kada bi došle do reči, učesnice su se trudile da se čak i odgovaranjem na direktno postavljeno pitanje dotaknu teme, kako bi se na njoj bar na koji minut zadržale, ali nisu se mogle izboriti za održavanje nivoa diskusije.

Anđelka Cvijić: Imate pisce koji su sujetni, pisce koji su sujetni i uobraženi i imate one koji vam se zahvale na kritici.#BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Tamara Krstić: Više se ne postavlja pitanje “Šta čitaš?”, nego “Je l’ čitaš?”.#BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Tamara Krstić: Kritika je takođe delo, naravno da je ona subjektivna. #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Anđelka Cvijić: Dobra knjiga se ne bazira na emocijama, možete vi napisati preemotivnu knjigu koja je loša. #BookTalk2017

— Lazar Čovs (@Popravljam) September 29, 2017

Panelistkinja Vojka Pajkić pokušala je da na svom primeru (napisala je kuvar i, po njenim rečima, nije očekivala da za to dobije veći prostor od ‘jedne male vestice’) objasni da treba znati svoje mesto u književnosti.

(I kraljica zločina Agata Kristi je znala svoje mesto, i to joj nije umanjilo omiljenost kod čitalaštva njenog žanra.)

Autori trivijalne književnosti — ne koprcajte se i ne zgranjavajte — ne treba da pretenduju na mesto u revijama visoke književnosti, dok ne napišu nešto u tom dometu. I tu nema mesta sujeti: oni su na svom polju cenjeni, još kako! Možeš biti izvrstan igrač stonog fudbala i ne biti pozvan u tim koji igra na travi. Trivijalna književnost je gotov proizvod, a njen čitalac konzument. Visoka književnost je povod, prozor, nezavršiv dijalog, a čitalac aktivni učesnik.

Nego, da se ja vratim na temu.

Slušajući anemičnu realizaciju potencijala suštinski važne teme, sve vreme u perifernom vidu imajući veliku svetleću tablu sa naslovom panela, zabeležila sam nekoliko pitanja/ podtema na kojima bih ja zasnovala diskusiju:

• peer review — dobre i loše strane
• odnos blogova i štampane kritike; razlika između štampanih i elektronskih tekstova istih kritičara
• razlikovanje recenzije od prikaza i promo-teksta
• recepcija književne kritike kao odraz elementarne i medijske pismenosti
• hiperprodukcija u književnosti i skribomanija u knjigoblogovima
• na koji način kritika, kao i prevod, postaju nezavisna autorska dela
• uloga Goodreads-a i sličnih platformi u deelitizovanju/ razvodnjavanju pojma književne kritike

Nasuprot unesrećenom panelu o kritici, panel naslovljen Kako smo zavoleli jezu polarnih noći (Skandinavski krimići i domaća recepcija) u potpunosti je odgovorio na temu i opravdao očekivanja. Osećala sam se kao zalutala na nepoznati fandom-tambler, dok se petoro učesnika (+ moderatorka) na gomili gađalo omiljenim likovima, reakcijama na filmske adaptacije omiljenih knjiga i međusobno dopunjavalo u zaključivanju o motivaciji autora, prevodioca i čitaoca krimića/ trilera.

 

Jednako uspele i jednako zabavne cilj(a)noj publici bile su diskusije Fantastika iznad političke geografije i Motiv vampira u savremenoj regionalnoj književnosti, na kojima se moglo čuti svašta novo, nakupiti preporuka za godišnje čitanje/ istraživanje, saznati o izdavaštvu u regionu i turističkom potencijalu predanja provučenog kroz holivudske filtere.

Kafa sa Dževadom Karahasanom bila je najinspirativniji deo programa #BookTalk2017. Malo, priznajem, zbog ekskluzivnosti, više zbog čoveka.

— Высшая (@Cveshtica) September 29, 2017

U okviru konferencije, ove godine je organizovana šetnja+kafa sa (pre svega) književnikom Dževadom Karahasanom. Nas petoro najsrećnijih dobili smo potpisane knjige i priliku da iskusimo živ razgovor sa živim piscem u savršeno knjigoložničkom ambijentu knjižare Bulevar Books.

Razgovarali smo o Sarajevu, knjiškim uzorima iz detinjstva, ‘demokratizaciji kritike i književnog razgovora’ (kako je to sročio sâm Dževad Karahasan), težnjama mladih i iskustvu manje mladih, bili poučeni o važnosti diskusije (Dž. K. to zove svađom) u nastavi…

Što bi moji suseljani rekli — doživljaj jedaMput!

Fangirl ćoše

Osim olovke i beležnice, uprtila sam bila i ceger knjiga za slučaj da uspem da nahvatam nekog od dražih mi panelista u raspoloženju za potpisivanje.

Tako sada imam potpisan primerak omiljenog mi dela Mirjane Đurđević:

i od strane Zorana Živkovića zapljunut primerak drugog broja časopisa Talas:

i neočekivano zabavnu-ličnu-proročku-motivišuću posvetu na poklon-knjizi Dževada Karahasana:

Jesen knjige ušla je osvajački u Novi Sad.