Fejsbuk čita #6 – čiklit

Pre oko mesec dana postavila sam na fejsbuk stranici Prerazmišljavanja jedno, činilo mi se, naivno pitanje: Volite li ‘čik lit’?

Znala sam da je Prerazmišljavanje jedna vrsta mehura, da obuhvata uglavnom čitače koji se većinom slažu sa mnom u obožavanju žanrova koje ja rado čitam — zato prate baš Prerazmišljavanje. Čitaju o knjigama koje vole da čitaju. Jasno. Upravo zato me je zanimalo šta misle o ‘čik lit’-u, žanru stigmatizovanom od strane uvažene kritike (koju, paradoksalno, jedva da iko čita). Nije da sam se naročito iznenadila videvši da je prva reakcija na pitanje bio klik na ‘Hide all posts’. Mehur je udoban i predvidiv.
Ono što mi se u reakcijama dopalo bilo je potpuno nepoznavanje termina, i pored postojanja iskustva sa romanima koje zahvata. To znači da ima čitač(ic)a koji se pri biranju sadržaja ne vode etiketama, već nečim drugim. Čime, nisam stigla da pitam.

Ono što mi se u reakcijama nije dopalo bilo je delimično nepoznavanje termina, to jest poznavanje termina kao takvog, ali ne i njegovog opsega. (Viđala sam to već na blogovima, istražujući o knjizi Frajer sa susednog groba. Ona je označena kao ‘žensko pismo, čik lit’, što je posebna vrsta, bojim se ne više slučajnog i svakako ne nedužnog, zanemarivanja semantike.) Tako su ‘prokazane’ Tuđinka i Strah od letenja.
Tu dolazimo do glavnog problema savremene klasifikacije beletristike: razvrstavanje ne ide po tematici, nego po međunožju autorke. Ako ga zauzima vagina, to je ‘čik lit’ — i tačka. Pa se ti, čik, pobuni protiv etikete, ako hoćeš da ti prišiju i histeriju i elitizam o istom trošku.

Srećom, tu dolazimo i do dva dobra zaključka — kada nam nedostaje termin, on se lako da sklepati (‘čik lit u širem smislu’ je mrtav, živeo ‘gospođa lit’!), i — „književnost je za sve, nije bitno jesmo li dečaci ili devojčice”.
Treća grupa prijatelj(ic)a Prerazmišljavanja (četvrta, ako računamo i onu koja se radikalno distancirala) zna šta je ‘čik lit’ i kako s njim.

Čitava mudrost svodi se na: uzmi ili ostavi. Kao, uostalom, i sa svim ekstremnim žanrovima. I, ako već voliš da u svom čitalačkom ukusu imaš fioke, razvrstavaj savesno. Jedan verovatno pametniji od mene rekao je da knjige treba čitati jednako odgovorno kako su bile pisane. Ja se usuđujem da umetnem ispravku:
Čitajte knjige odgovorno, koliko god neodgovorno verovali da su pisane.