Interliber 2017 (reportaža)
U Zagrebu, između 7. i 12. novembra održan je jubilarni 40. Interliber, međunarodni sajam knjiga i učila. Oko 300 izlagača iz 13 zemalja ponudilo je nove (i stare) knjige iz svojih štamparskih presa.
Na sajam sam otišao u subotu, 11. novembra oko podne. Zgradu Zagrebačkog velesajma bilo je teško ne uočiti, ogromna je. To me je malo uplašilo. Pomislio sam da ću se, kao i uvek na Beogradskom sajmu, izgubiti u lavirintima raznih hala, dvorana i sajamskih sokaka. Ipak, ulaskom u dvorište sajma — iznenađenje. Ceo Interliber, svih 300 izlagača, stislo se u samo 2 (slovima — DVA) paviljona sajma sa četrdeset zgrada. To je moglo da znači samo jedno: još zamršeniji lavirint između štandova i ogroman broj ljudi na malom prostoru. Duboko sam udahnuo i ušao unutra.
Prvi utisak — previše je na jednom mestu. Ispred pojedinih štandova napravio se red ljudi koji su želeli da pogledaju njihovu ponudu. Srećom, visok sam, pa se moje razgledanje knjiga svelo na bacanje pogleda preko glava drugih posetilaca. Ljudi su šetali okolo, zadovoljno mašući kesama punim knjiga, a prodavci su srećno trljali ruke. Moram priznati, cene knjga bile su iznenađenje. Nisu se mnogo razlikovale od onih u knjižarama. Pitao sam jednog trgovca kako ide prodaja i što su knjige ovako skupe da bih dobio šaljiv odgovor: A šta da ti kažem, izgleda da je i nama Hrvatima konačno krenulo. Kao da ljudi imaju para pa su i knjige počele fino da se prodaju čak i po ovim cenama.
Nisam mogao da procenim gde je bio najveći red i šta se najviše prodavalo. Ljudi je bilo svuda. Međutim, primetio sam da je jedan od dužih redova bio ispred bankomata na ulazu. To sigurno govori nešto, knjige su se kupovale.
Lako je bilo uočiti koje su knjige izdavači najviše želeli da prodaju. „Postanak“ Dena Brauna bilo je nemoguće ne naći na ogromnom štandu izdavačke kuće V.B.Z. Bilo ga je svuda. Uredno poređanog u piramide, razbacanog među ostalim knjigama, u rukama budućih vlasnika. U jednom trenutku, velike banere „Postanka“ i ogromnu glavu Ivice Todorića iznad knjiga o njemu, počeo sam koristiti kao jedine orijentire.
Ovo mi je sedamnaesti Interliber, ovogodišnji nije neš specijalan ali lepo je videti da ima ovoliko interesovanja za knjige — priča mi jedan čovek dok pušim cigaretu — dobar je izbor, ali nijedno jako ime nije došlo već dugo. Pre deset godina tu je bio Paulo Koeljo.
Konačno, uspevam se progurati i do štanda Znanja.
Kod njih, kao i drugde, ogroman red. Jedva se progurah do kase da pitam mogu li s nekim da popričam o tome šta ima novo kod njih. Direktorka marketinga, Danijela Žitković Rumbak, usput mi je ukratko ispričala šta ima novo kod njih.
Ovo sad je mirno što se tiče ljudi, jutros je zapravo bila prava gužva. Tada se zaista nisi mogao kretati sajmom. Biće ponovo gužva oko pola pet — kaže Danijela, a ja se radujem što sam došao kasnije.
Na pitanje kako im prolazi sajam, osmehuje se i pokazuje oko sebe.
Zaista super, mislim da smo još pre neki dan prešli prošlogodišnju prodaju.
Najbolje nam idu „Priče za laku noć za mlade buntovnice”. To je sada svetski hit, svaka mama je želi za svoju kći — priča Danijela i dodaje da nije sigurna kada će se knjiga pojaviti u Srbiji i pod čijim okriljem.
Dok pričamo, ona mi dodaje jedan primerak knjige.
Evo, neka Prerazimšljavanje uradi recenziju pre nego što se knjiga pojavi i kod vas — govori kroz osmeh.
Guramo se oko štanda Znanja i primećujem veliku gužvu pred odeljkom sa knjigama na stranim jezicima. Danijela govori kako su ove godine i strane knjige izuzetno popularne.
Mi imamo strašno velik izbor najnovijih knjiga na engleskom i one se stvarno super prodaju. Često se desi da imamo izdanje na hrvatskom i na engleskom i da se ono strano pre proda.
Napuštam Znanje sa lepim pozdravima do sledećeg druženja i nekoliko knjiga koje su rado poklonili za predstojeću Razmenu. Na kraju, saznajem da autorke „Priča za laku noć…” sledećeg proleća dolaze i u Zagreb na promociju tada već drugog tiraža knjige.
Srpskih izdavača na Interliberu nije bilo mnogo. Na štandu idavačke kuće Begen našao se i izbor knjiga izdatih u Srbiji i neki ljudi su pomno istraživali stranice Mirjane Bobić Mojsilović. Interesantno, na tom štandu, najveći red je bio ispred dela sa knjigama na engleskom. Tu su uglavnom bile popularne knjige, Orvelova „1984”, romani Bukovskog i Selindžerov „Lovac u žitu”.
Sa druge strane, jedan izdavač iz Novog Sada, Akademska knjiga ima svoj zaseban štand. Kako kaže direktorka te kuće Bora Babić, oni već tradicionalno dobro prolaze na sajmu.
— Ljudi dolaze ciljano na naš štand jer znaju da neke knjige mogu da kupe samo kod nas — kaže Babić dodajući da se ove godine najbolje prodaje „Martirologijum: dnevnici 1970–1986” Andreja Tarkovskog. — To nam je najskuplja knjiga, košta oko 230 kuna, ali se i najbolje prodaje, što je dobro — smeje se ona, i dodaje da dobro ide i knjiga „Orgazam i zapad” Mišambleda. Nisam bio siguran da li se šali ili je ozbiljna.
Već sam uveliko zašao u peti sat prelistavanja knjiga. Torba je počela da se predaje pod težinom papira koji sam stavaljo u nju, a bogami i ja sam polako posustajao. Otišao sam kući.
Sve u svemu, sajam je prošao sasvim solidno. Izgubio sam se svega tri puta, i kupio sam nekoliko knjiga koje su mi potrebne za faks. Nažalost, nisam imao mnogo love pred dolazak na sajam, pa su zbog toga moje želje morale malo da pate. S vremena na vreme, osetio bi se manjak vazduha i možda jesam bio malo gurkan ovamo-onamo u svoj toj gužvi, ali samo iskustvo nije bilo loše. Ne znam, kao što reče onaj čovek, nije bilo ništa posebno, ali jako je lepo videti toliko ljudi, mladih ljudi, okruženih knjigama. Sledeći put, ako ga bude, na Interliber idem radnim danom i sa više novca.
Autor teksta i svih fotografija: Milovan Nikolić
