misli povodom · prerazmišljavanje

Ne morate (i vi) biti pisac

Ono što je Agata Kristi rekla, da treba pisati i ako ne umemo i ako nam se ne dopada to što pišemo i ako nam se baš i ne piše, istrgnuto je iz konteksta tako da legne svima koji bi knjige trebalo samo da čitaju. Zato ne valja citirati pred bubačima. (Iz istog razloga ne valja poklanjati „Misli velikana” i „Bisere mudrosti” o rođendanima, šta će nam još ta odgovornost u životu.)

Nego, to bivanje piscem —

Vidite, dogodiće vam se priča. Male su šanse da vam se ne dogodi.

Znate onu Pračetovu ideju o idejama koje zuje univerzumima i ‘padaju na pamet’, bilo pužu ili kamenu, polupismenom kočijašu ili lekarki, svejedno? Iako danas ovi trendi spisatelji poriču postojanje inspiracije i tvrde da je veština sve, iako bi se trebalo složiti s njima, pratiti duh vremena, ne moramo ni to. Pretpostavimo da inspiracija, u manje-više tradicionalnom smislu, postoji. U tom slučaju, inspirisan može biti svako. Samo, ne može svako biti umetnik.

Dogodiće vam se priča, poverovaćete da ste joj dorasli, pisaćete. Ali, ako niste pre pisanja čitali, s pažnjom čitali prethodnike, a ne samo savremenike sličnog čitalačkog iskustva, ne morate pisati, još. (I ako jeste načitani, po kom god sistemu izmerili načitanost, ne mora od vas nužno biti dobar pisac.) I kad vam drugari pročitavši rukopis zato što su drugari kažu da nemaju zamerke, ne morate im verovati.

Ipak, dogodiće vam se priča, poverovaćete da ste joj dorasli, pisaćete, i to će neko objaviti.

Ima ih koji se zovu izdavači po drugoj tvorbeno-semantičkoj liniji. (Izdaće vas, još kako!)

Ima i ko će, uvek ima, reći da je samo izdavač kriv, da vi niste dužni da znate pravopis ni da umete stila ni da ste se sreli sa teorijom književnosti, i to neće biti laž, jer oni u to veruju, ali biće daleko od istine koliko i vi od književnosti sa malo kapitalnijim K, jer moraš znati zanat ako ćeš se njime baviti, a nije da se moraš baviti baš ovim.

Na primer, kad vam je prvi roman kao finansijski izveštaj iz saobraćajnog preduzeća u stečaju, a hteli ste da bude akcioni, ne morate napisati drugi, ali verovatno hoćete, ohrabreni komšijinim Goodreads nalogom, okuraženi samim serdarima i vojvodama iz iste edicije, obodreni nedostatkom negativnih komentara. Ne dajte se obodriti nedostatkom negativnih komentara, ne mešajte ga sa nedostatkom nepovoljnih utisaka.

Živimo u kulturi nezameranja zato što svi očekujemo dan kad ćemo biti nečiji komšija pisac i nečiji sused na sajamskom izdavačevom štandu. Nezameranje je tiha pošast kojoj prija umerenopristojna klima — od ‘nema veze’ do ‘možda mi zatreba’.

Zato, knjige radi, između pisaca i kritičarâ ne sme biti ljubavi, ne sme biti drugarenja, ne sme biti umerenopristojne klime.

I zato — ovo je neko morao da vam kaže — ako niste spremni da učite, da tražite urednika kao Diogen čoveka, kad vam se dogodi priča, kada poverujete da ste joj dorasli, setite se da ne morate i vi biti pisac.

Bolje da vas umesto loše knjige nadživi drvo.

Jer, ako se nastavi ovako, kultura nezameranja, u koju se umotavamo kao da smo paket s AliExpress-a, jedina je kultura koja će nam ostati.



Tekst je prvobitno objavljen na portalu Bosonoga.

Advertisements

6 thoughts on “Ne morate (i vi) biti pisac

    1. Samo ne pisati po svaku cenu; pravopis i teorija književnosti nisu sasvim okamenjeni, da bi se mogli konačno savladati, ali važno je imati NEKU osnovu. Poznavanje književnih prethodnika npr. Imamo gugl, imamo biblioteke, informacija je na nepar klikova od nas, a i dalje ima ljudi koji tvrde da su prvi uveli folklornu fantastiku u našu književnost, u ovom veku, ove godine čak. Jeste teško razdvojiti zdravu od štetne samokritičnoati, to nekad spreči razvijanje dobrih ideja, ali danas bih (kao neko ko dobija i rukopise i gotove knjige ‘na pogled’) prihvatila bilo kakvu, samo da vidim da je ima.

      Like

      1. čini se da je ovaj članak pisan za one sa manjkom samokritičnosti i da navođenje pravopisa i t.književnosti zapravo cilja na, tako da kažem, uzemljenje ambicioznih pisaca. požurila sam zaključiti nakon prvog čitanja da sam naišla na formulu kojom bi se jelte mogla okoristiti ako poželim biti pisac 🙂 hem žurba hem površnost hem stara dobra navika hem hejbet još mnogo toga drugog. kako ti se čini moja samokritičnost, zdrava ili blijeda, nezdrava? usput, šta je folklorna fantastika? hvala.

        Liked by 1 person

      2. Izvinjavam se zbog zakasnelog odgovora, promakao mi je komentar 😦

        Folklorna fantastika je zasnovana na narodnom verovanju, ja sam je prvi put susrela kod Glišića (Glava šećera), a danas je zastupljena i u ‘čistoj’ fantaziji (npr. kod Lazovića (kritika na Prerazmišljavanju), Tešića (potraži prikaze na fejsbuk stranici Cvećka), Štajnberg (utisci na blogu Knjiga za dušu Marka Jovanovića)).

        Što se tvoje samokritičnosti tiče, dobro je nosiš. 🙂 Kako mi rekoše neki komentatori na fejsbuku, stav većine jeste da treba pisati, kako god to izgledalo na kraju, tako da od ovog teksta samo ja imam koristi. 🙂

        Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

w

Connecting to %s