misli povodom · prerazmišljavanje

Od jugonostalgije do ‘nostalgije za budućnošću’ — Book Talk 2018

Četvrta regionalna književna konferencija Book Talk održana je 28. septembra u trima galerijama u Novom Sadu. U godini odbrane kapitalizma, za temu je imala Godine raspleta.

bt1.png

Velika organizacija, važne teme, sjajni gosti i govornici. Nije se moglo poželeti više, osim manjeg broja manela među panelima, ali to nije problem samo književnih konferencija. (Za otvaranje očiju/ promenu dioptrije preporučujem čitanje @pr0zivka na Tviteru.)

Dan je počeo kako se samo zamisliti može — kafom i doručkom u bašti knjižare Bulevar Books, sa Anom Mazić, autorkom bloga i margarita. Odredile smo diskusije koje ćemo pratiti pre ručka, a za posle ostavile dva predavanja o fantastici — o Dragutinu Iliću i Žilu Vernu, na kojima nam se imala pridružiti Milica Cvetković, autorka brojnih tekstova o ovom žanru (nekih i za Prerazmišljavanje) i organizatorka književnofantastičnih promocija.

42782836_1109750875859314_4222498531857924096_n
Milica i ja upoznale smo se na prošlogodišnjem Book Talk-u, pa nam ovaj dođe godišnjica

Na panelu 2, prvom koji smo pratile, temu 10 godina od 2008. trebalo je da raspredu Minja Bogavac, Dejan Papić, Đuro Radosavović i Milan Tripković, uz Aleksandra Đuričića kao moderatora. Ipak, značajan doprinos diskusiji (koja se nastavila u dvorištu Galerije Matice srpske) i najznačajniju poentu o izdavaštvu i čitalaštvu posle 2008. i početka globalne ekonomske krize dale su učesnice iz publike, pitajući (se) o platama radnica i radnika u lancima knjižara, nedostatku lekture i nemarnoj tehničkoj obradi knjiga za decu i mlade („Dete se tako uči da je aljkavost prihvatljiva”). Dejan Papić je izjavio da u izdavačkoj kući Laguna „svaka knjiga prođe najmanje dva kruga lekture i korekture”. Neki su se u publici nasmejali, misleći da se šali, ali deluje da je ipak bio ozbiljan, što nam otvara novo (ili pak staro?), dublje pitanje: zašto na odgovornim radnim mestima ne rade ljudi zaista kvalifikovani da budu tu. U godini bestidne odbrane kapitalizma, odgovor se nameće sam.

doqaq8wwkaixicc
Panel 2

Panel 3, 50 godina od 1968: O čemu sanjaju današnji studenti, bio je iznenađujuće inspirativan, toliko da diskusija koju je uzburkao traje u četovima i dnevnim sobama i u vreme pisanja ovog teksta. Učestvovali su Svetlana Slapšak, Mirjana Đurđević, Janko Baljak, Predrag J. Marković i studentkinja Adriana Dondo. Moderirali su Vladimir Gvozden i Robert Čoban.

Jedina studentkinja današnjice na panelu o studentima današnjice nije dobila ni blizu dovoljno prostora da odgovori na temu, ali zato smo čuli mnogo zanimljivih anegdota o (ne)slavnoj varljivoj 68-oj. Svetlana Slapšak rekla je da su studenti tada znali da „kapitalizam nije za ljude”. Moderatori trećeg panela retko su postavljali otvorena pitanja; mahom su davali opširne navodeće komentare u formi ‘zar ne’. Robert Čoban je tvrdio da „od 5. oktobra nije bilo demonstracija”, što je izazvalo (ipak nedovoljno) burne reakcije prisutnih studentkinja i studenata, koji se sećaju aprila 2017. Kome je ipak potreban podsetnik, neka pogleda video iz Novog Sada.

sile mraka
Video se otvara u novom tabu

Učesnik diskusije Janko Baljak skrenuo je razgovor u pravom smeru, rečima: „Desanka Maksimović je lepo rekla, Srbija je velika tajna, i ja zaista verujem da još tinja žar 68-e, i da će morati da se probudi”, ali tada je već isteklo vreme predviđeno za ovu temu.

Bilo je čudno zadovoljstvo biti na obodu tog nedogađanja. Zahvalna sam na prilici da vidim mehanizme prividne reprezentacije uživo — imate studentkinju, živu, žensku studentkinju, ne mora još i da priča. Kako Book Talk pruža i mogućnost pitanja sa Tvitera, na zvaničnom heštegu, iskoristile smo je:

stud.png

Pričaće, ipak, za Prerazmišljavanje, ovih dana.

U dvorištu, u limbu između političkog i književnog, porazgovarala sam sa dvoje studenata novinarstva iz Beograda i jednim starijim gospodinom, koji je želeo da ga u tekstu označim kao starog Novosađanina. Prateći njegov manir, ni studente neću imenovati. Pitala sam ih otkud na konferenciji, šta čitaju, gde su bili u aprilu 2017. godine i koji su njihovi ideali.

Studenti su došli zainteresovani pričom Roberta Čobana na seminaru PR Days na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Student čita novine, „sve, od Informera do Danasa”, a poslednja dobra knjiga koju preporučuje jeste „Psihologija gomila” Gistava Le Bona. U aprilu 2017. godine bio je na fakultetu, „verovatno na predavanjima ili vežbama, kolokvijumu”. Sve ideale je, kaže, izgubio kada je došao na fakultet i video „kako stvari funkcionišu”. Studentkinja u slobodno vreme čita beletristiku. Preporučila bi „Lovca na zmajeve” Haleda Hoseinija. Njeni ideal je, rečju, „bolji život”, i veruje da se do njega može doći ako svaki pojedinac, „umesto da kukamo kako je loše”, radi na sebi tako da bude bolje za sve. U aprilu 2017. bila je na protestu sa drugaricom.

Stari Novosađanin konferenciji zamera nedovoljnu interaktivnost diskusija, jer „ovako deluje da je sve režirano”. Smatra da su kulturne manifestacije kao što je Book Talk neophodne za negovanje dijaloga između establišmenta i naroda, ali da je u njihovu organizaciju i sprovođenje važno uključiti „relevantne predstavnike nevladinog sektora”. Naglasio je da ne želi da njegova zapažanja budu shvaćena kao puka kritika, već kao konstruktivne smernice, jer veruje da je Book Talk važan za Novi Sad i da nam je, kao budućoj prestonici kulture, potrebno još više takvih događaja. Čita savremenog turskog istoričara Ilbera Ortajlija. 

dolne5fwsaemnds
Od prošlog Book Talk-a kupila sam još dve knjige Mirjane Đurđević, a ona je bila dovoljno strpljiva da potpiše i njih

Panel 11, 160 godina od rođenja Dragutina J. Ilića, bio je pravo udruženo predavanje o ličnosti, poetici i nasleđu našeg prvog pisca naučne fantastike i distopije. Govorili su Miloš Jocić, Mladen Milosavljević, Sava Damjanov i Željko Milanović, a moderator je bio Dragoljub Igrošanac.

Kada sam ušla u salu, mesta za sedenje više nije bilo, ali to mi nije smetalo da naslonjena na dovratak uživam u svakom minutu priče o piscu kog sam pronašla u pravo vreme. Saznala sam da danas ima mnogo više zainteresovanih za njegov rad nego što sam iz svog mehura mogla znati, i da je samo ove godine odbranjeno nekoliko master radova sa temom stvaralaštva Dragutina Ilića.

42793581_546445665812476_4303911754372481024_n
Danas me ne bi zanimala fantastika da nije bilo izbornog kursa profesora Časlava Nikolića, na kojem sam o Dragutinu Iliću učila baš iz rada Save Damjanova. Možete zamisliti sreću iza ove fotografije.

Panel 12, 190 godina od rođenja Žila Verna, po atmosferi bio je najsličniji prošlogodišnjem susretu ljubitelja skandinavskih trilera. I ovaj razgovor vodio je Dragoljub Igrošanac, a učestvovali su Milan M. Ćirković, Slobodan Bubnjević, Davor Šišović, Srđa Janković i Nenad Novak Stefanović.

Učesnici su se identifikovali kao „još uvek dečaci” koji se oduševljavaju avanturom i naučnom fantastikom, i bilo je divno učiti od njih — i o Žilu Vernu i o ljubavi prema čitanju. Govorili su o Vernovim upozorenjima na zloupotrebu tehnologije, koja se i danas razvija brže nego društvena svest. Ocenili su ga kao „čoveka svog vremena”, čija dela, iako oblikovana prodajom i tadašnjom izdavačkom politikom, ipak treba da budu deo školske lektire. Po rečima Srđe Jankovića, „koliko je važno imati dobre odgovore na svoja pitanja, toliko je važno imati dobra pitanja za svoje odgovore. Vern je imao i jedno i drugo”.

Poslednji razgovor Book Talk-a, osenčen pred sam kraj pomenutom „nostalgijom za budućnošću”, završio se zdravicom.

 

42694337_1999516427006942_4983957540078354432_n
I mi smo, podstaknute primerom panelista, te večeri o utiscima razgovarale nazdravljajući. Samo, ne Žilu Vernu, nego našim jubilejima i našem gradu.
Ovogodišnje teme bile su ambiciozne, govornici pažljivo odabrani, ali ono što me je zaista zadivilo bila je publika. Oni kojima je dato da pitaju i komentarišu, a i oni do kojih je mikrofon stizao prekasno, imali su prava pitanja i ključne komentare. Razgovarali smo i u pauzama. Rado bih videla i čula tribinu na kojoj bi diskutovali ljudi koji su se juče javljali za reč.
Sastanak mislećih, aktivnih čitateljki i čitalaca, to je bio Book Talk 2018!
Advertisements

One thought on “Od jugonostalgije do ‘nostalgije za budućnošću’ — Book Talk 2018

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s