misli povodom · prerazmišljavanje

Kakva ženska (!) u Novom Sadu

Četvrtak, 1. novembar 2018. bio je jedan od nemogućih novosadskih dana.

Ko je, poput nas, želeo da isprati sve važnije kulturne događaje, morao je da se umnoži ili da nauči da se prebacuje, kako bi stigao na:

  1. Tribinu „Navijačko bildovanje ekstremizma” u Radio kafeu
  2. Promociju knjige „Kakva ženska!” u Bulevar buksu
  3. Promociju nove knjige Dejana Atanackovića „Čovek bez jezika” u Fabrici
  4. Književni klabing #110 u Crnoj kući

i verovatno još ponešto za šta bi usput čuo.

Prerazmišljavanje je izabralo treći način: da se zapita bez čega od navedenog stvarno ne bi želelo da započne novembar, i zauzme dve stolice na tom događaju.

Tako su urednica bloga Katarina i večita gošća Milica zasele u prvom redu ispred knjižare Bulevar books, nasuprot nepar primeraka knjige i pet žena odgovornih za njen izlazak u narod.

20181101_183330.jpg

Razgovor o knjizi „Kakva ženska!”, koju je napisala Jelena Mitrović i ilustrovala Sonja Bajić, uz prisutne autorke, urednicu izdanja Milenu Trutin i istoričarku Ivanu Pantelić, vodila je direktorka izdavačke kuće Kreativni centar Ljiljana Marinković. Ona je najpre podsetila publiku na knjigu koja je na neki način utrla put ovoj ženskoj istoriji„Furam feminizam” koju potpisuju Lamija Begagić, Marina Veličković i Ana Pejović. Objasnila je potom da je „Kakva ženska!” nastala iz bloga vođenog od 8. marta 2016. do 8. marta 2017. godine, na kom su se našle 52 biografije žena značajnih za našu istoriju.

*U knjizi „Kakva ženska!” govori se o ženama iz XIX i XX veka koje su na našem području ostavie istorijski trag. One su bile progresivne u sredini koja to najčešće nije želela da prihvati, humane i hrabre u vreme kada je bilo najteže, spremne da pokažu svoje sposobnosti i vanserijski talenat onda kada su pogledi društva bili najstroži. Odlučno su se izdvojile iz ograničavajućeg društvenog konteksta i gledale dalje od uskih, patrijarhalnih vidokruga sredine.*

Jelena Mitrović, sociološkinja i autorka teksta „Kakve ženske”, rekla je da je ova knjiga odgovor na pitanje „koje su to žene po kojima naše škole i ulice nose imena, i koja je to ženska strana naše istorije, koja se u formalnom obrazovanju ne obrađuje”, objasnivši da su provokativnim naslovom želele „da okrenu taj povik naglavačke”.

Sonja Bajić, arhitektkinja i autorka ilustracija „Kakve ženske”, misli da se „u današnje vreme treba svaki dan rekonstruisati”, i da su stoga dublji pogledi u istoriju, opštu i ličnu, veoma važni.

Na pitanje po čemu se ova knjiga razlikuje od drugih sličnih izdavačkih poduhvata koji, nakon uspeha „Priča za laku noć za male/ mlade/ djevojčice buntovnice” Elene Favili i Frančeske Kavalo, čini se odasvud niču (pomenućemo samo ovosajamsku „Priče o prkosnim Srpkinjama” Ivane Nešić i Azre Kostić Prćić u izdanju Urban Reads-a), istoričarka Ivana Pantelić rekla je da je to prisustvo originalne građe iz istorijskih izvora, kao i da „Kakvu žensku” vidi kao „korektiv i dopunu nastavi istorije”.

„Ako [u školama] stvaramo nove građane i građanke, ne znam čemu se nadamo ako su nam udžbenici istorije puni samo ratova.”
Ivana Pantelić

Po njenom mišljenju, knjiga je slojevita i višestruko korisna, i može se čitati čak i kao ilustracija klasnih podela kroz istoriju, „jer mnoge od tih žena ne bi mogle postići šta su postigle da nisu bile imućne”. Ipak, „bilo je mnogo lakše biti Svetozar Marković nego Draga Dejanović, i to je važno istaći”.

Urednica Milena Trutin rekla je da je „rad na knjizi bio pravo zadovoljstvo”, jer ni u tekstovima na blogu „nije bilo nikakvog senzacionalizma, ničega što bi prikupljalo poene bez osnova, sve je bilo nekako — pošteno napisano”.

20181101_185825

Ljiljana Marinković: „Kako zamišljate idealni život ove knjige?”

Jelena Mitrović: „Već je počeo.”

Posle kratkog razgovora sa publikom, počelo je potpisivanje knjiga. Red za kupovinu knjige protezao se kroz celu knjižaru i mešao sa redovima za autograme, i činilo se da svaka od stotinak osoba iz publike želi da ima sopstveni primerak. Nažalost, to nisam uspela da fotografišem, ali jesam kupila dva primerka, jedan sebi i jedan po narudžbini, tako da možete očekivati i prikaz.

Ono što mogu da kažem na osnovu prvog prelistavanja knjige jeste da je „Kakva ženska!” sve ono za šta smo pri čitanju „Priča za laku noć…” ostali uskraćeni.

„Mi ovo vidimo kao bazu koja se dalje može nadograđivati, i to će uraditi neke druge žene, ako ne uradimo mi.”
Jelena Mitrović
Advertisements

One thought on “Kakva ženska (!) u Novom Sadu

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s