Pročitala sam u avgustu 2018
Ne pamtim intenzivniji čitalački mesec!
(Oće to kad iznenada stigne vest da je esej iz Srpskog modernizma prihvaćen, pa se po hitnom postupku obnavlja ~trećina dvadesetog veka.)
Šesnaest knjiga za mesec bio je prosek 2013. godine. Tadašnja ja bi na ovo iščuđavanje samo prevrnula očima, ali od 2013. prošlo je 5 godina i sadašnja ja zahvaljujući njima ima domaćinstvo i posao koji zahteva punu koncentraciju, gde više nema tako dugih pauza, a ni mesta za knjigu ispod tezge (jer nema ni tezge).
Skoro sve ovomesečne pročitala sam za ispit, i verujem da neke od njih nikad ne bih potražila sama, da nisu deo lektire. Čitajući ih, neke po drugi ili treći put, primetila sam da je književnost modernizma — književnost o muškom. Nema tu mene, nemarom ili namerom — svejedno. Imala sam sreće da tokom obrazovanja i mimo školovanja namaknem dioptriju koja mi omogućava da vidim gde mi nema mesta, ali da me to ne ometa u priznavanju vrednosti važnog dela.
Nego, da počnemo popis, redom:
Princ pesnika (biografija Branka Miljkovića)
Radovan Popović je uradio divnu jednu stvar, sakupivši podatke, pisma, fotografije, i uvezavši sve to u priče o našim umetnicima 20-og veka. Kako sam već ranije čitala razne druge biografije iz te edicije, od ove sam očekivala da me u najmanju ruku oduševi. Međutim… recimo da nije ispunila očekivanja. Sasvim je lepo zagolicala potrebu da sama istražujem dalje, doduše, tako da ne smem da se žalim.
Uz čitanje slušati: Block Out
Kad su cvetale tikve
Kad sam je pročitala prvi put, u srednjoj školi, svidela mi se. Poznavala sam već Mihailovićev stil, tj. umeće preobražavanja jezika tako da savršeno pristaje priči i njenom junaku. Drugi put čitala sam je tokom pripreme za prijemni ispit, pa mi je bilo važno samo da popamtim činjenice, spoljašnjost romana.
Treći put je pročitah u okviru lektire za ispit iz Srpskog modernizma. Doživljaj je bio nenadano intenzivan. Svaka stranica ima nešto što raseca i žulja sve mekom književnošću ogoljene tananosti, da na kraju poželim da je više nikad ne pročitam. Kvalitetna je, i nije dobra. I nikad je neću čitati manje lično.
Uz čitanje slušati: razgovore iz teretane na otvorenom
Na Drini ćuprija
Pri ovom, trećem čitanju, najzanimljivije mi je bilo kako istorijske prilike odražavaju neke poluzaboravljene davnije istorijske prilike, kao što voda odražava nebo. Jedva čekam da je čitam ponovo.
Uz čitanje slušati: The Mayan Factor
Hajduk u Beogradu i Hajduk na Dunavu
Bio mi je potreban predah između Andrića i Bulatovića, i taman mi je legla prva knjiga iz ovog serijala za tinejdžere. Verovatno bi mi se više dopala da sam je prvi put pročitala mlađa, ali i sad sam uspela da uhvatim taj razlog što je još uvek među najpozajmljivanijima iz dečijih biblioteka.
Što se druge knjige tiče — druge po unutarknjiškom kalendaru, četvrte po vremenu izdavanja — pretpostavljam da za nju već mora da se voli sve što je ranije napisao, ili da se ima dovoljno nataložene nostalgije iz detinjstva i ranijih čitanja. Nije mi moja, omatorilo se.
Uz čitanje slušati: Звери
Crveni petao leti prema nebu
O likovima, Ivanka: „Sve neki nakaradni ljudi. Nigde zdravog uveta. Kao da ih je sve još u utrobi grom spalio.”
O petlu, Muharem: „Kad njega ne bude bilo, neću moći da sanjam da sam čovek.”
O poenti, luda Mara: „Biće to strašno: izgledaće kao da se ništa nije dogodilo.”
Budući da je moj prvi susret sa Bulatovićevim pisanjem bio u nebezbedno ranim godinama, bojala sam se da je otvorim, obletala sam oko nje i držala je ispod svih ostalih koje sam bila dužna da pročitam ovog leta.
Iako je od prvog kontakta prošlo gotovo petnaest godina, utisak je bio isti. U stvari, dublji. Ima me više sad, pa ima više da se povredi. Sada čitam potpunije, pa potpunije bivam uvučena u vir košmarno-mitskog vremena.
Uz čitanje slušati: Flyleaf
Peščanik
„Bolje je ako se nalazimo među progonjenima nego među progoniteljima.”
Posle romana „Bašta, pepeo”, koji je pisan oko (odsutnosti) Eduarda Sama, „Peščanik” ključ za tumačenje ličnosti koja je osenčila i odredila čitavu porodicu daje njegovom „kukavnom, predvojenom Ja”, u oblicima bezličnog islednika i junaka i svedoka i različitih odraza u poznanicima za koje moramo da mu verujemo na reč i na legendarno besprekorno pamćenje.
Uz čitanje slušati: Swans
Proljeća Ivana Galeba
„Čim se riješi pitanje hljeba, trebat će već jednom nešto učiniti, poduzeti jednu golemu, kolektivnu, sveopću akciju protiv smrti.”
Biće o ovom romanu više reči u zasebnom tekstu, a za sada ovoliko:
Kad jedan od učesnika u ovom rascepkanom monologu kaže — „Da ja pišem knjige, u tim se knjigama ne bi događalo ama baš ništa”, u toj rečenici sažima sve što treba da znate o Desničinim principima pre nego što počnete da čitate.
Uz čitanje slušati: Ayreon
Derviš i smrt
Priča o dervišu i smrti priča je o zločinu i bratu.
Ovo čitanje obeležilo je ime — Ševkija — dato najsporednijem od braće, onom koji je pošao na pijacu sa mišlju o skućavanju, a poginuo od metka namenjenom protestantima, ime koje na mahove deluje ko da se otrglo Selimoviću, koji je isto bio brat, a na mahove kao ciljano zidan spomenik. Ustreslo me je do krajnjih vršaka, a to je nekada sve što tražim od književnosti.
Uz čitanje slušati: Blackfield
Derviš i smrt Meše Selimovića
Studija Miroslava Egerića sa izborom tekstova drugih autora korisna je za uvod u mogućnosti tumačenja romana Meše Selimovića, ali nije najbolja i nije dovoljna za rasvetljavanje svih aspekata dela. Preporučujem je kao dobru osnovu za samostalno iščitavanje.
Uz čitanje slušati: isto Blackfield (radi kontinuiteta)
Vreme čuda
Roman Borislava Pekića, iz dva dela, sedam čuda i četiri smrti, učinio je da se od srca nasmejem, prvi put u toku višemesečnog spremanja ispita.
Vrlo, vrlo zabavna apokrifna priča o linijama verovatnoće i naličju dogme, u kakve se god boje dogma obukla.
Uz čitanje slušati: Pain of Salvation
87 pesama
Miodrag Pavlović vratio je klasicizam u srpsku poeziju, na originalan, začudan način i s pravom merom groteske.
Verovatno ću ih sve čitati ponovo. Do tada, preporučujem pesmu Odbrana našeg grada.
Uz čitanje slušati: Dream Theater
Izabrane pesme Vaska Pope
Blizina dana ispita i potreba za brzinskim obnavljanjem poetike dovela me je do ove knjige iz srednjoškolske lektire. Predgovor Gojka Božovića dobar je i za nas malo starije, a izbor stihova zaista olakšava podsećanje na Popino stvaralaštvo.
Od ličnog utiska, ovoliko:
Čudi me što još nije snimljen horor po pesmama iz ciklusa Igre.
Uz čitanje slušati: Alinu Orlovu
Uzalud je budim
Što kaže Petar Džadžić, priređivač zamašne knjige iz koje sam čitala Brankovu prvu zbirku, da bi se napravio izbor iz njegovog pesništva, mora se zahvatiti široko i izostavljati samo najnužnije, bez obzira na književnu uspelost, s obzirima jedino prema osećaju.
Za ispit je valjalo pročitati sve, i ne kajem se ič, ali nadalje ću praviti svoje izbore.
Uz čitanje slušati: Novembre
Dan šesti
Rastko Petrović ostaje jedan od najzanimljivijih pisaca koje sam dublje upoznala na fakultetu.
Roman Dan šesti sastoji se iz 2 dela, tj. 2 romana, tj. jednog dovršenog koji je nosio radni naziv Osam nedelja, i jednog nacrta za nastavak priče o preživelim junacima iz prve knjige. Prvi deo ima jedinstvenu atmosferu i gnječi želudac i svest detaljima iz *junačkog strateškog povlačenja preko Albanije*, dok je drugi nalepljen iz književnoistorijskih pobuda Marka Ristića — da se ne dopusti zatiranje dela Rastka Petrovića posle njegove smrti, u kakvom god stadijumu nedovršenosti to delo bilo.
Uz čitanje slušati: *patriotsku* muziku
Teorija književnosti
Ne može meni da prođe godina bez druženja sa Zdenkom Lešićem, posebno ne godina u kojoj je umro i dobio svega nepar rečenica nekrologa.
Iz ove knjige ne čita se samo teorija književnosti, nego i posvećenost i ljubav koju je ovaj čovek gajio za književnost u raznim oblicima, i njegovo strpljenje za objašnjavanje onoga što sam razume.
Uz čitanje slušati: neke neometajuće instrumentale
A kako vaš čitalački avgust?
Šta ste od ovoga čitali? Šta preporučujete?
