Pročitala sam u februaru 2018

Kako ponovo čitam više knjiga/ časopisa mesečno, red je da počnem da ih pobrojavam i ovde, a ne samo na Goodreads profilu. (Ako vas još nisam zaprijateljila tamo, javljajte da ispravimo stvar.)

Tek minulog prekratkog meseca pročitala sam 3 knjige i jedan časopis (ali dvaput, jer tol’ko je dobar, a malo sam i prizivala naredni broj). Nekako se poklopilo da sam o dvema knjigama pisala i duže tekstove, na sajtu Bosonoga o Ursuli Legvin i ovde u domaćem dvorištu o Leni Andešon. O Talasu nisam pisala, ali jesam snimila video, u okviru kampanje #PlivajUzvodno. A Pračeta sam slistila tako brzo da sam jedva izvukla nepar citata, tako da ćete se zadovoljiti njima.

Dakle,

Talas

[youtube https://www.youtube.com/watch?v=xtX0BmRturY&w=560&h=315]

Četvrti broj časopisa Talas po kvalitetu ne odudara od prethodna tri, ali najavljuje jednako dobar peti, koji još nije stigao do mene, ali čekam da se neka dobra knjigoložnička duša zaputi iz Banjaluke za Novi Sad, kako ne bih platila poštarinu od koje mogu da kupim još jedan primerak (stvarno, otkad je Drina narasla u okean?).

 Leva ruka tame

Reče neko da je „Leva ruka tame” delo epske fantastike prerušeno u naučnu fantastiku, i što se žanra tiče ja ne bih imala šta da dodam. Ono što me je u knjizi opčinilo nije žanr, nego ideja mosta, koja toliko liči na Andrićevu da sam o njoj napisala čitav tekst — (Raz)govor kao Andrićev most.

Poricanje

Mučna jedna priča o intelektualki toliko zaljubljenoj u svoju intelektualnost da poriče postojanje svih logikâ osim sopstvene, i zato umišlja ljubav gde je nema i vezu gde je nikad neće biti. Komplet recenziju, svežu, imate u beleškama sa margine.

Veštice na putu

Mačke su poput veštica. Ne bore se da bi ubile, već da bi pobedile. Tu postoji razlika. Nema svrhe u ubijanju protivnika. U tom slučaju protivnik i ne zna da je poražen, a da biste bili pravi pobednik, treba vam protivnik koji je poražen i koji to zna. Nad lešom ne možete da trijufujete, ali poražen protivnik, koji će biti poražen svakog dana tokom ostatka svog tužnog i ojađenog života, jeste blago dostojno čuvanja.
Mačke, naravno, ovo ne racionalizuju u ovolikoj meri. Samo vole da nekog oćopave, plus da mu skinu rep i nešto krzna u pečatima. 

Kako vaš čitalački februar?

Šta nam iz njega preporučujete?