Pročitala sam u oktobru 2018
Ovaj oktobar je bio toliko naporan i pun svega da nisam bila sigurna ni šta sam sve pročitala, a kamoli da li sam išta o tome i gde pribeležila. Srećom, tu je Goodreads da pripomogne, a tu su i bookstagram i booktube.
Usput vam mogu pokazati i sajamski ‘ulov’, koji se sastoji iz jedne jedine knjige, a razmenski ćete videti u zasebnom razmenskom tekstu, kad ga konačno napišem. Znam da taj tekst iščekujete i zbog fotografija i zbog utisaka, ali zaista do sada nisam imala vremena da propisno blogerski zasednem za laptop. Jesam, doduše, napisala onaj jedan izveštaj, i onaj jedan oktobarskoangažovani tekst, i jesam uredila 2 gostujuća osvrta.
A pročitala sam celih 7 knjiga i 1 časopis.
Nego,
da počnemo odakle treba:
Proleće se na put sprema
Treća knjiga i prvi roman Bojana Krivokapića, za koju je ove godine dobio nagradu „Mirko Kovač”. Da se ne bih ponavljala kad ne moram, slušajte komplet-utiske na kanalu Knjigoložnica:
[youtube https://www.youtube.com/watch?
Uz čitanje (bi se mogao) slušati: Ben Howard, kad bi knjiga dopuštala drugu muziku pored svoje.
Hari Poter i vatreni pehar
Ne, ne znam po koji put je čitam, ali znam po njoj da oktobar nije bio toliko užasno težak, jer da jeste, čitala bih Red feniksa umesto nje.
Imate li vi neku knjigu kojoj se vraćate kad vam je potrebna precizna kombinacija ušuška, odmora i utehe?
Uz čitanje slušati: Wrock (ko ne zna šta je, zabezeknuće se ako pretraži pojam na jutjubu)
Čudesan život diplomiranih književnika
Ovu suludu knjigu dobili smo od izdavačke kuće Prometej, kao osveženje baze Novosadske razmene knjiga, tako da sam morala da je pročitam odmah, da bi je neko našao 21. oktobra. (Pronašla je svog novog vlasnika u prvom satu Razmene.)
Zabavna je za sve pare. Smejala sam se kako odavno nisam. Ne zna se gde prestaje satira i počinje fantazmagorija, koliko je od droge a kol’ko od samosažaljenja. Još kad vidimo da je posvećeno „Mojoj sestri, koja je uspela da diplomira”…
Uz čitanje slušati: Talco
Doktor Proktor i velika krađa zlata
Ju Nesbe je poznat s kraja na kraj čitalaštva, kao pisac smehotresnih avantura za decu i trilera koji ozbiljno narušavaju san. Ja nisam imala prilike da upoznam Nesbea za odrasle, a dečjeg sam umuvala na listu preko reda, pošto je bio lektira za Odisejin forum o književnoj kritici književnosti za decu.
Čini mi se da bi mi se više dopala da sam čitala i prethodne, jer mogla bih da povežem odnose između junaka i njihov razvoj iz avanture u avanturu, ako ga ima. U ovoj knjizi Nesbe je spojio svoju strast prema fudbalu i ružnu realnost modernog sporta i potrebu da napiše knjigu koju će i roditelji rado čitati, umesio dobro prilagođenim stilom, i poslužio nam da probamo. Meni se kombinacija dopala.
(‘Odraslom’ Nesbeu odolevam još uvek. Zaista nerado čitam trilere.)
Uz čitanje slušati: Cracker
Sve drveće sva deca i svi bicikli u meni
Vitomirka Trebovac je blago, i ovo je knjiga godine.
To znači da će do kraja dobiti zaseban tekst, i da ću vas cele 2019. terati da je pročitate i(li) kupite bar po jedan primerak. (Ja sam za sada kupila 2, jedan za sebe i jedan za poklon, ali ima vremena i prijatelja i njihovih prikladnih jubileja.)
Uz čitanje slušati: vetar na keju
Talas #6
Pričala sam već o tome zašto volim časopis Talas, u okviru njihove onomadnje crowdfunding kampanje.
[youtube https://www.youtube.com/watch?
Pišu ga stvaraoci o stvaraocima, pun je znanja, dobrih primera, lepih rečenica (a namo koliko volim lepe rečenice!), iskrenosti. Nije po svaku cenu afirmativan, ali trudi se da nam donese pozitivne strane života ovde i preko, tj. ljude koji su te pozitivne strane izrudarili i dalje rade da njihovoj zajednici bude bolje.
Uz čitanje sam slušala retko dosadnu konferenciju o ne-pitajte-čemu, a vama preporučujem Hladno pivo.
Crni cvet
Zanimljiva i svrsishodna (premda prozirna) kompozicija, solidna karakterizacija, odlična poenta. Priznajem da me je, čak i posle susreta sa Sapkovskim, ova knjiga šokirala i to ne jednom.
Neimenovani junak u kom po epskim obeležjima prepoznajemo Marka Kraljevića spoznaje trulež ispod mita o srpskom viteštvu a čitalac potvrđuje onu Andrićevu razliku između junaka i heroja, sećanje na opšta guslarska mesta biva osveženo i revidirano, sve na 160 strana, žustro ali ne prebrzo.
Ima neznatnih manjkavosti u jeziku, koji (već je neko pre mene primetio) ne odgovara uvek vremenu, pa tako npr. junak i *love interest* jašu određenim „tempom” uprkos tome što se pripoveda u prvom licu. Niko ne očekuje (nadam se) autentičnu leksiku srednjovekovnog Prilepa, veličina mita jeste i u tome što ga ne ograničava manir pripovedanja i što se ne može sasvim lokalizovati, ali još jedno prosejavanje *novijih* reči ne bi škodilo.
Uz čitanje slušati: Archive
Ulica dobre sreće
Ukratko, da je nisam čitala za Mesec borbe protiv raka dojke, ne bih je pročitala do kraja.
Nadugačko imate u odvojenom tekstu — ovde.
Uz čitanje slušati: Jelenu Tomašević
U oktobru sam imala upis na fakultet, Razmenu knjiga i dva seminara (u Beogradu i Atini), i premda je deo toga bio plaćen, nije ostalo dovoljno viška za arčenje na sajamskim popustima. Tako sam kući došla sa jednom knjigom, što mi se ni normalnim knjižarskim danima ne dešava. S druge strane, ta jedna knjiga je drugi tom Dnevnika Virdžinije Vulf, pa ne mogu ni da se pretvaram da patim što nisam imala pravi sajamski oktobar.
Nego, jeste li čitali neku od ovih mojih? Da li vam se dopala?
I kako vaš čitalačko-sajamski oktobar? Šta ste pročitali a šta kupili? Pišite, sve me zanima!
