Misli povodom,  prerazmišljavanje

Šta čitati za Dan zaljubljenih (a ne upasti u kliše)

Ako su vam se već zgadili izlozi puni ružičastih naslova, srcolikih visećih ukrasa, koverata sa šablonom za ljubavna pisma, i uopšte čitav ovaj praznik koji nas bez pogovora deli na uparene i depresivne, a i ako vam se ništa nije zgadilo, jer zapravo niste cinični kao što ovaj pasus izgleda, čitajte dalje.

Kad čujem ‘ljubav’, ja pomislim „Dnevna straža”, ali to je zato što je odgovorna za moje poslednje 4 godine ko Mali Princ za lisicu. No, neću vas i ovim putem nagoniti na čitanje Lukjanjenka. Ako do sada nisam uspela…

Ahem,

ljubavi ima raznih, to znamo, i ljubav je samo jedna, što isto mislimo da znamo.

Nije ona, heteroseksualna bračna, što je ubila i posvetila Svetog Valentina, jedina manifestacija ljubavi koja se računa, i ne crta se svaka u obliku herca, čuj mene babunove guzice. Ipak, i ja ću se, u ovom tekstu, uglavnom baviti tuđim pisanjem o toj komercijalizovanoj.

*

1. „Frajer sa susednog groba”, Katarina Mazeti

mazeti fotka p

Kako beše ide ono — ako zvuči kao kliše, i izgleda kao kliše, mora da je…

prigrlilo kliše da bi ga iznutra dekonstruisalo, tačno!

Katarina Mazeti je pravi izbor za tradicionalno-svetlećereklamni 14. februar: ovaj roman pripoveda dvoje ljudi toliko međusobno različitih da čak nisu ni suprotnosti, koji na groblju započinju slučajnu i nemoguću ljubavnu vezu. Svesni da nijedno nikad neće moći da ispuni stvarne želje onog drugog, odbacuju opreznost (zauvek) i guše svoj karakter (privremeno) u nadi da će im se život sam od sebe srediti.

Ja sam čekala da on prizna da ima dušu, on se nadao da će mi preko noći izrasti kecelja.

Ostavljam da pretpostavite na šta će to do kraja izaći. Onda, ipak, pročitajte knjigu.

Izdavač: Odiseja

*

2. „Lutkina kuća”, Henrik Ibzen

a-dolls-house-one-sheet

Postoji li brak, ili ma kakva zajednica dvoje ljudi, koju ne čine gospodar i žrtva, dželat i dužnik, novčanik i lutka?

Henrik Ibzen dan-danas diže prašinu i glas u pozorištima širom sveta, pričom o Nori, ‘maloj svojeglavici u potrazi za spasiocem’, koja čini nezamislivu nepokornost dodeljenoj joj ulozi — spasava svom mužu život.

Čitajte je vi što u predbraku od braka očekujete da nekoga promeni, vi što ste svesni da nemate pojma, vi što vam se čini da je ženi u bogatom domaćinstvu lako, vi što vam se ništa više ne čini, a više i nemate kud. I gledajte je kad god uzmognete, koja god je pozorišna trupa uzela na sebe.

Izdavač: Geopoetika

*

3. „1625 koraka”, Ljiljana Đurić

WP_20160529_001

Ako ste ovaj otakoemotivan dan rezervisali za bunarenje po plejlistama koje sadrže malko previše Detour-a, Magazina, onomadnje Taylor Swift i(li) Adele, ili želite da ga bojkotujete, ali hipsterironično, ovo je poema za vašu nesnađenost.

Ljiljana Đurić ju je napisala davno, i kunem se da je više ne otvara, jer čini se da je njome podglavila vrata koja su ostala otškrinuta između ljubavi pubertetske i opšte.

Nisam sigurna da li uopšte preporučujem ovu knjigu, ikome, ali jesam sigurna u ono što je ostavila — divljenje prema liniji dodira lirskog subjekta i autorke, koja je preživela svaki korak i svih 1625, redom, i nije ućutala pod njima.

Izdavač: VEGA

*

4. „Љубов на улица”, Аna Golejška

ana

Pomenuh gore već da ima raznih ljubavi, raznovrsnijih od erotske valentinske. Sve ih je Ana Golejška spakovala u jednu sveščicu od ni sto strana, i obavila sebi svojstvenim uvek mladim gradoljubljem.

Скопје е осаменик а јас сум негова тишина.

Čitajte je slušajući samo ritam svog disanja, otkucaje grada koji najvolite, ne očekujući ništa. Tako se najlepše pije.

Izdavač: Kultura

*

5. „Mi”, Jevgenij Zamjatin

mi-jevgenij-zamjatin_slika_o_67289903

Od zabranjene do zakonom predviđene ljubavi, uz neizbežne ljubavne mnogouglove, Jevgenij Zamjatin u meni najdražoj antiutopiji popunjava sva mesta koja su prethodne preporuke ostavile praznim, uključujući i ono sa etiketom ‘fantastka’.

To što će se svaki čitalac koji se opire robotskom mentalitetu koji nam potrošačko društvo postavlja kao uzor automatski (see what I did there?) pridružiti Pokretu otpora, to je tek bonus.

Uglavnom, naročito na ovaj (od vina ili čestitki) ružičast dan, prema Ustavu Zamjatinove savršene države,

Vi ste u obavezi da budete srećni.

Izdavač: Leo Commerce

*

Eto.

Srećni vam Valentin i Trifun i u čije sve ime danas pijete, budite kakvi god oćete, vaša stvar. 🙂

I kad smo kod vaše stvari, šta čitate?

Šta preporučujete za prekraćivanje/ produžavanje/ začinjavanje ovog dana?

Književna kritičarka i aktivistkinja, osnivačica Novosadske razmene knjiga

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *