-
Strah i tuga juga – Isijavanje Namika Kabila
Odmah je jasno da smo se u Hercegovini Namika Kabila zatekli u nekoj vrsti Joknapatofe: ukletom prostoru, istovremeno fiktivnom i stvarnom; prostoru bez budućnosti, iako večnom; prostoru punom vode, duhova, sećanja i kuća u kojima oni žive. To što osetimo čitajući je zapravo Jug, ne nužno isti onaj Foknerov, ali onakav koji prepoznajemo kao čistu geografsku surovost, nešto što od čoveka traži da oseti veću povezanost sa jeguljom i raspuklom topolom negoli sa sinom i komšijom. Namik Kabil jeste specifičan pesnik prostora – njegov prethodni i među kritikom dobro prihvaćeni roman Amarcord ticao se izbeglice, čoveka izmeštenog iz jedne zemlje u drugu, njegove dezorijentacije, nesnađenosti, nemogućnosti da postoji u dva prostora odjednom. Na sižejnom…
-
Crveni petao leti prema nebu – analiza, citati, priprema ispita
počinje krajem, ili od sredine, silovanjem lude Mare u njenoj maloumnoj svesti „Ljudi su se odjednom prodobrili i neće jedni drugima oči da vade. To mi je bilo najteže da zamislim.” maslačak koji leti nebom može biti neviniji prikaz sperme „Nije videla…” tri ploda maslačka — najava 3 događaja u dolini na koju gleda ta livada gde je Mara „Tužna braća” iz naslova drugog poglavlja zovu se Petar i Jovan, i mogu se čitati kao Vladimir i Estragon Bijelog Polja. Jovan „oseća nesreću” unapred, gde god na zemlji bila. Oni ležu da se odmore kod jednog od tri ploda maslačka, ispod kruške. „Petar je gledao zapušteno groblje. Dopada mi se,…
-
Pročitala sam u junu 2019
Jun 2019. bio je veliki mesec, uglavnom zato što sam tada položila ispit iz Postmodernizma u srpskoj književnosti, ali malo i zato što sam ispit položia uprkos čitanju Borislava Pekića kao klasnog neprijatelja. Šalozbilju na stranu, bilo je u junu još važnih momenata: prvi put sam prepustila celokupno vođenje Novosadske razmene knjiga Ani Bogojev i ostatku ekipe (julski pregled će vam pokazati koliko su u tome uspeli, ako već niste čitali utiske), prvi put sam posredovala u nabavci knjiga za jednu putujuću biblioteku (o tome nešto više od septembra) i drugi put sam otišla na radionicu književne kritike festivala Bookstan. Jedna od knjiga koje sam za potrebe radionice čitala naći će se u ovom pregledu, a druga…
-
Kuća imama – Kader Abdolah
Radnja Kuće imama Kadera Abdolaha smještena je u Senedjanu, tradicionalnom gradu čuvenom po tkanju ćilima, koji ima dosta sličnosti sa piščevim rodnim gradom, Arakom u Iranu. U staroj i prostranoj kući imama žive poglavari gradske džamije, koji su džamiju i poziciju u njenoj hijerarhiji naslijedili baš kao i samu kuću, pa odatle i uska veza između porodičnih zbivanja i političkih strujanja. Priča počinje u julu 1969. godine, kada Shahbal, mladi budući imam, u kuću donese televizor, kako bi imam i Aga-Djan, glava kuće i donosilac najvažnijih odluka, uživo i u tajnosti gledali prenos prvog slijetanja na Mjesec. Već tada, deset godina prije Iranske revolucije, dok je zastava sa pedeset zvjezdica pobjedonosno u kolonizatorskom…
-
Osma novosadska razmena knjiga: Knjige na sunce!
Kulturna stanica Eđšeg postala je redovno mesto sastajanja novosadskih knjigoložnika, zahvaljujući kvartalnom festivalu razmene knjiga koji organizuje grupa mladih s portala Prerazmišljavanje. U nedelju, 14. jula, oko 1000 čitalaca svih uzrasta došlo je punih cegera, bisaga, korpi, da oslobodi mesto na svojim policama i odmah ga popuni novim knjigama. Najposećenija do sada, osma po redu Novosadska razmena knjiga ugostila je inicijativu „Knjigom do osmeha”, koja je poklanjanjem knjiga sa svog štanda u zamenu za humanitarni SMS sakupila još 7200 dinara za lečenje Aleksandra Adamovića. Pokretač inicijative Jovica Vukša kaže da je ovo bila prilika da ponovo sretne drage prijatelje inicijative, ali i da za nju čuju novi ljudi koji joj mogu pomoći. Iako je Književno popodne u tradicionalnom smislu izostalo,…
You May Also Like
Prolećna razmena knjiga – Razlistavanje 2018
Book Talk 2018
Prerazmišljavanje #394
-
Moji roditelji: uvod – Aleksandar Hemon
Ima knjiga uspomena koje dok čitamo bude u nama osećaj da nam tu nije mesto, da zapravo nemamo dozvolu da saznajemo to što se pred nama odvija. Kao da virimo kroz otškrinuta vrata u zgradi ili motelu. „My Parents” Aleksandra Hemona, uz malobrojne slične, nije jedna od tih. Tačno je da, nadnoseći se nad idejom nasleđa, korenitosti, ispitujući preoblikovanje prostora i društva kad u njih stupi egzilant, pisac ovih memoara secira intimu svojih roditelja. Ali, ono što se kod Amande Palmer čita kao ispovest ’jednokratnog prijatelja’ iz voza, pritiskajući netraženom ogoljenošću, kod Hemona se može uporediti sa uključivanjem s ulice pozvanog namernika u već brojno porodično okupljanje. Podseća na priče koje su se…
-
Šta čitaju Bookstanovci? (Bookstan 2019)
Polaznici radionice književne kritike 4. međunarodnog književnog festivala Bookstan preporučuju nam knjige koje smatraju vrednim pažnje Da li ste vi čitali ili tek pribavili nešto od ovoga? Šta preporučujete, a šta baš i ne?
