12 najkrvavijih knjiških raskida

Svi srećni parovi su isti. Svaki nesrećni par, ako je bar jedno od dvoje pametno, ima da raskine.

Naravno, ne razilaze se samo nesrećni, i nije svaki raskid nužno pozitivan ishod. Neki su malo komplikovaniji. Zbog toga su, uostalom, i dobili mesto u književnosti, pozorištu, filmu, muzici… neprestano se uvremenjujući kroz dela novijih autora.

Pre nego što pređemo na — jelte — stvar, još samo dva upozorenja:

I — Redovi koji slede mogu uvrediti kakvo zalutalo krhko kulturfašističko srdašce;

II — Redovi koji slede mogu sadržati spojlere.

Nadalje stupate na svoju odgovornost.

---

1. Faust i Greta

Delo: „Faust”, Johan Volfgang Gete

Par: Ako je verovati Pračetu, „čitava poenta posla s ispunjavanjem želja bila je u tome da se klijentu ispuni upravo ono što je zatražio i upravo ono što nije želeo”. Mefisto je u poslu s ispunjavanjem želja, a Faust je zatražio sve. Između ostalog — da okusi mladost. Prvo svoju, a onda i neiskusne žene. Tako jedne večeri u vrtu jedne ne-baš-časne gospođe sreće oličenje pobožnosti i nevinosti, naivnu i svetlu Gretu, koja se u njega zaljubljuje. Nailazi trenutak kad je gotovo opipljiva mogućnost da se Faust odrekne Mefista zarad Grete.

Raskid: (Nije da se nešto drugačije moglo očekivati od ljubavne veze koju je omogućio sam đavo.) Trenutak prolazi. Faustu pažnja lako biva skrenuta od gugutanja s trudnom Gretom, on odlazi bez pozdrava, i vraća se na vreme da je vidi osuđenu za čedomorstvo.

---

2. Tit i Berenika

Delo: „Berenika”, Žan Rasin

Par: Tit je rimski car, Berenika je kraljica Palestine. Saveznici u ratu koji je proširio granice Rimskog carstva, započeli su strasnu vezu koju su imali da zaključe brakom. Berenika se seli u Rim, Tit pripaja nove teritorije njenom kraljevstvu, što ona, prirodno, smatra svadbenim poklonom. Međutim, saznaje se da rimski narod nije spreman da prihvati tuđinku na mestu carice, koliko god joj država bila zahvalna, te Senat Titu savetuje da je pošalje natrag u Palestinu.

Raskid: Plače Tit, plače Berenika, plaču gospođe u pozorištu te 1670. godine, a autor stihova koji slede, Rasin, u predgovoru kaže (parafraziram) — eto, vidite da vam nije potrebna ni kap krvi za dobru tragediju.

„Ko? Mi? Rastati se? Berenika s Titom?

Zar me Tit napušta kraj svih obećanja?

Tit, što mi se kleo… Ne, to je obmana.

Tit nije nečastan, ni ja žrtvovana!”

---

3. Tatjana i Onjegin

Delo: „Evgenije Onjegin”, Aleksandar Sergejevič Puškin

Par: U ovoj 100% romantičarskoj i 120% romantičnoj priči, junak je nesnađeni kicoš koji misli da ga nazivanje čame splinom čini posebnim i koji sreći pretpostavlja nemir. Tokom jednog od boravaka na selu upoznaje junakinju, naviknutu na jednostavne, gotovo pastoralne seoske dane, sve nalik jedan na drugi, željnu novine i uzbuđenja, koja se oduševljava njegovom fasadom, ali zaljubljuje u ono što bi (joj) mogao biti.

Raskid: Iako, tehnički, nisu bili u vezi, večito jednostrana ljubav Tatjane i Onjegina okončava se čak dvaput. Najpre on odlazi da ispuni stereotip romantičara, a ona ostaje da pati, preboljeva i nađe muža. Za drugi, definitivni raskid potrebno je da se on vrati i zaljubi u nju. Sazrela i samosvesna, nova Tatjana ima taman dovoljno strpljenja da mu objasni zašto neće ni razmotriti njegovu izjavu ljubavi.

---

4. Bela i Edvard

Delo: „Mlad mesec”, Stefani Majer

Par: Bela je naoko prosečna tinejdžerka, koja se vraća u rodni gradić da bi živela sa ocem. Edvard je večiti tinejdžer, ali ne u smislu u kom to muškarci umeju da budu, nego zaista — poočim vampir preobrazio ga je na molbu njegove majke, da bi ga održao u životu. On je poseban po tome što može da čita misli, ona je posebna po tome što njoj ne može. Otkako su sebi priznali da ne mogu jedno bez drugog, deluje da je pitanje vremena kada će otpočeti zajednički (ne)život.

Raskid: Edvard u sukobu sa drugim vampirima shvata da je Bela u opasnosti dokle god je pored njega, ali ne želi da je preobrazi kako ne bi oštetio njenu dušu. Zato, jelte, odlučuje da je ostavi i odseli se, za njeno dobro. Pod pretpostavkom da će ona samo tako prihvatiti njegovu odluku, odlučuje se na ekstremnu varijantu ‘the razgovora’: nabraja njene ljudske nedostatke zbog kojih nikad neće biti vredna nekog kao što je on i zbog kojih mu je navodno već dosadila. Ona mu, punija obožavanja no samopoštovanja, poveruje, i provede ostatak knjige u depresiji prošaranoj skakanjem sa litice i brzom vožnjom motora bez kacige.

---

5. Robert i Frančeska

Delo: „Mostovi okruga Medison”, Robert Džejms Voler

Par: Robert je fotograf slobodnjak na zadatku za National Geographic. Frančeska je domaćica koja živi u kraju koji Robert na zadatku pokriva. Ona je udata za stočara, ima dvoje dece, i zadovoljava se životarenjem jer ga ne posmatra kao to. On živi kroz svoj rad, ne smiruje se na jednom mestu duže nego što je potrebno za dobre fotografije. Upoznaju se dok je njena porodica van grada na izložbi goveda, i istog dana shvataju da su se upoznali prekasno. Ipak, provode zajedno tih nekoliko dana, u njima sažimaju propuštene godine, saznaju jedno o drugom samo bitno, i najavljuju povezanost do kraja života.

Raskid: Bez preterane drame, bez ikakvog patosa, Frančeska se odlučuje za porodicu, za ispunjenje dužnosti umesto ispunjenja sudbine, i Robert nastavlja da luta.

---

6. Ketrin i Hitklif

Delo: „Orkanski visovi”, Emili Bronte

Par: Ketrin Ernšo je tvrdoglava i sebična kćerka uglednog vlasnika Orkanskih visova, koja ostaje bez majke i u senci starijeg brata sadiste. Hitklif je beskućnik nepoznatog porekla, preke naravi, kojeg gospodin Ernšo usvaja pošto ga pronađe na ulici. Posle Ernšoove smrti, njegov sin preuzima imanje i degradira Hitklifa do položaja sluge. Upoznaju se u ranom detinjstvu, zbližavaju zbog svoje divlje prirode i prezira prema gospodstvenosti, odrastaju zajedno i zaljubljuju kako samo dve takve ličnosti mogu — grubo, gorko, nepoverljivo, neobuzdano, okrutno čak, tako da sve to više liči na mržnju nego na ljubav.

Raskid: Pošto upozna način života elegantnog suseda i njegove sestre, Ketrin poželi da im je sličnija, što Hitklif ne može da privati. Načuvši o njenim namerama da se uda za suseda, i stavu da bi je brak sa Hitklifom unizio, on odlazi u svet, da bi se vratio kao bogataš koji će kupiti i prisvojiti kuću u kojoj ga je Ketrin odbacila. Prekid ljubavi za njih nije kraj, ni osvetnički brakovi sa drugim ljudima, ni pretvaranje ljubavi u mržnju koja pravi pun krug do opsesije ljubavi slične, ni smrt jednog od dvoje nije kraj, jer poluludog Hitklifa do samog kraja proganja duh Ketrin Ernšo.

---

7. Skarlet i Ret

Delo: „Prohujalo sa vihorom”, Margaret Mičel

Par: Skarlet je temperamentna i samoživa, Ret je temperamentan i samoživ. Ona želi da osvoji svoju simpatiju iz rane mladosti, usput gazeći preko leševa jednako robova i slobodnjaka, jednako metaforičkih i stvarnih. On se kroz roman razvija i želi različite stvari u različitim periodima, definišući slobodu drugačije u svakom trenutku. U jednom trenutku njihove želje se sretnu zato što su im se ciljevi preklopili, i tu nastane priča zbog koje se knjiga još čita.

Raskid: Ponavlja nam se da je osnov zdrave veze komunikacija, ali čim se toliko ponavlja, znači da još nije naučeno. Ret je prestao da čeka da ga Skarlet zavoli malo pošto ga je ona zavolela, ali pre nego što je shvatila da bi mu to mogla i pokazati. On (više) nije spreman da čuje, ona (još) nije sposobna da traži način, a svi se nadamo da će se nešto rešiti posle kraja romana.

---

8. Nora i Torvald

Delo: „Lutkina kuća”, Henrik Ibzen

Par: Nora i Torvald žive u uređenom braku. On je glava sa odlukama, ona je glava sa frizurom. On drži novčanik, ona se drži po strani. Ona, čini se, voli da bude veverica i ptičica. On voli da je smatra svojim najlepšim vlasništvom. Dok ona ne učini neoprostivo — spase mu život, ali ne pita za dozvolu.

Raskid: U jednoj verziji, ona napušta njega, i kuću i decu kao kolateral. U drugoj, ona zastaje na vratima, i pušta čitaoce/ gledaoce da domisle epilog. U obema, Nora je raskinula sa bivanjem nečijim vlasništvom. Kuda odatle — nije toliko važno.

---

9. Vinston i Džulija

Delo: „1984”, Džordž Orvel

Par: Vinston i Džulija rade za Vladu Okeanije, jer svi u Okeaniji rade za Vladu. U početku njihovog poznanstva, Vinston ne razume sve emocije koje Džulija u njemu raspiruje. Vremenom ga njena otvorenost i nesputanost preobrate, kao da je čekao da bude preobraćen, i otpočinju vezu koja ih čini izdajnicima Velikog Brata, otpadnicima, neprijateljima režima koji nema neprijatelje.

Raskid: Uhvaćeni u protivrežimskom činu ljubavi koja isključuje Velikog Brata, poslati su na ‘reprogramiranje’ koje će ih slomiti i sastaviti tako da ponovo budu podobni. U toku mučenja, fizički razdvojeni, razdvajaju se i duhovno, izdajući jedno drugo u zamenu za spas. Kada se sretnu posle puštanja iz zatvora, shvataju da nema načina da oproste.

---

10. Alisa i Zavulon

Delo: „Dnevna straža”, Sergej Vasiljevič Lukjanjenko

Par: Alisa je mlada i perspektivna veštica, koja još nije proživela ni svoj ljudski vek. Zavulon je njen mentor u Dnevnoj straži, Tamni mag star više stotina godina. On prati linije verovatnoće i gotovo u sekund zna kada će ona istinski zavoleti (drugog), ona uopšte nije svesna da je zaljubljena u Zavulonovu moć, a ne u njega. On zna da mu je ona oruđe, ona veruje da mu je važnija. Kada se linije ukrste onako kako silama Tame pogoduje, Alisa iscrpljena posle magijske bitke odlazi u dečije odmaralište da povrati snagu, ne znajući da je i to putovanje, i susret sa Svetlim na njemu, deo Zavulonovog plana.

Raskid: U trenutku ključnom za promenu u odnosu snaga sila Tame i Svetla, usred dvoboja sa pomenutim Svetlim, Alisa poziva Zavulona u pomoć, podsećajući ga na njegove reči o tome da je ljubav najveća sila, i dalje verujući da su se odnosile na njega i nju. On je tad, zadovoljan uspehom plana, pušta da umre, da bi na raskopanom temelju te veze podigao pozornicu za sledeći čin.

---

11. Luj i Lestat

Delo: „Intervju sa vampirom”, En Rajs

Par: Luj sreće vampira Lestata pijan i željan smrti, i misli da je video anđela. Lestat sreće Luja pijanog i željnog smrti i misli da će pored njega moći da oseti ljudskost. Njihova veza razvija se vrtoglavo nakon što Lestat ugrize Luja i preobrazi ga u vampira, od straha, preko mržnje, rezignacije, još straha, do kakve-takve ljubavi. Vremenom, njih dvojica postaju i roditelji, i dinamika se menja. Kćerka je ljubomorna na pažnju koju Luj posvećuje Lestatu, Lestatu smeta ona jer se nalazi između njih dvojice, Luj ponovo mrzi Lestata zato što je preobrazio nevino dete… ali ostaju zajedno.

Raskid: Ostaju zajedno, mržnja i strah zauzimaju sve više mesta u kući kako Klaudija (kćerka) shvata da će zauvek ostati u telu petogodišnje devojčice. Jednog dana, u nešto ekstremnijem nastupu adolescentskog bunta, ona uz Lujevu pomoć otruje Lestata i zapali kuću. Luj ne čeka da vidi da li je njegov partner preživeo, već odlazi sa Klaudijom da pronađe druge slične sebi.

---

12. Ana i Vronski

Delo: „Ana Karenjina”, Lav Nikolajevič Tolstoj

Par: Od prvog susreta u vozu između Ane i Vronskog postoji specifična privlačnost. Ona je udata, on bezecovan od strane njene rođake, te deluje da će sve na tome ostati. Međutim, dođe onaj bal i ona haljina iz lektire, a potom dođe brakolomstvo. Ana i Vronski započinju novi život fizički daleko od njene porodice, ali nedovoljno daleko od licemernih moralnih aršina u visokom društvu.

Raskid: Veza zasnovana na otporu društvenom normativu, uz vrlo verovatnu postporođajnu depresiju, rascepljuje Aninu psihu. Zanemarena u svom slomu, sklona drogama i teatralnosti, zaključuje da će Vronskog najviše povrediti samoubistvom — nepovratnim činom koji će ga ostaviti bez prilike čak i da zatraži objašnjenje.

---

Vi ste na redu! Ne za raskid, daleko bilo (osim ako niste u dotrajaloj ili toksičnoj vezi — u tom slučaju, bodrimo vas i savetujemo da ne sledite primer pobrojanih junaka i junakinja), nego za nastavak ovog spiska.

Kome, po vašem mišljenju, ovde nije mesto?

Ko nedostaje?

I, ono što pesma kaže da nije važno, ali svi znamo da jeste — ko je kriv?

---

---

Tekst je prvobitno objavljen na portalu Bosonoga.