Događaji,  gost autor,  Misli povodom

Jedan moj dan na Hogvortsu – sastavi učenika 3. razreda

Radeći na jednom časopisu pre nekoliko godina upoznala sam jednu učiteljicu. Onda sam napustila taj projekat i odselila se u Novi Sad i vremenom zagasila redovni kontakt sa većinom nekadašnjih saradnika i komšija.

Poznanstvo sa pomenutom učiteljicom hiberniralo je (čitaj: svelo se na lajkove na mrežama) sve dok ona nije čula da sam ja postala knjiška vila i pomislila da bi to bilo zabavno njenim đacima, a kako uveliko koristi prednosti tehnologije da bi časove učinila manje monotonim, pozvala me je da joj preko Skajpa pomognem na času izborne lektire. Pošto je izbor pao na jednu od mojih omiljenih knjiga kada sam imala godina koliko njeno III4, nisam mogla da odolim. 🙂

Želela sam da nadogradim njihovo iskustvo susreta sa knjiškom vilom, pa sam zamolila članove grupe Just Give…. Novi Sad da pronađu 4 primerka bilo kog dela serijala o Hariju Poteru i poklone ih ovom odeljenju, koje je za potrebe obrade lektire bilo podeljeno u 4 kuće, baš kao na Hogvortsu. Na kraju uspešnog časa, svaka grupa dobila je po jednu knjigu i nalepnicu, kako bi je ostavila negde u Kragujevcu, za srećnog nalazača. Kada im knjige budu stigle, i kad ih budu sakrivali, videćete odeljenje knjiških vila iz škole „21. oktobar” u akciji, s ponosnom učiteljicom Jovankom Ignjatović.

Razgovor o knjizi završili smo zadavanjem domaćeg zadatka — „Jedan moj dan na Hogvortsu”, čije rezultate možete čitati u nastavku.

filiusflitwick_pm_b1c10m2_charmsclass_moment

Jedan moj dan na Hogvortsu

***

Probudila sam se i jedva čekam da krenem u Hogvorts. Konačno mogu da im se pridružim u magičnom svetu.

Dolaze po mene vozom Hogvorts eskpresom. Vrlo sam uzbuđena. Stavljaju mi čarobni šešir i on kaže da idem u školu Grifindor, jednu od četiri škole. Tamo će me dočekati Hermiona i ostali drugari. Profesori mi pokazuju sve škole. Sve je magično. U jednoj učionici pravili su napitke, pažljivo sam to gledala. Zatim u drugoj učionici trajao je čas letenja na metli. Naučila sam nekoliko čarolija. Profesorka Bućkuriš me je naučila da letim. Dobila sam svoju metlu. Dok sam letela, bilo je prelepo gledati odozgo. Zatim sam naučila da pravim napitak, pomoću kog mogu da razumem svoje ljubimce. Moj mačak i ja sada možemo da pričamo. To sam oduvek želela. Već na sledećem času učila sam kako podići predmete. Imam svoj čarobni štapić. Onda odlazim u svoju školu i malo se šalim sa drugarima. Oni su oduševljeni i žele da krenu samnom. Sada domaće zadatke radim pomoću čarobnog štapića. Sve što poželim sada je moguće. Škola magije je čarobna, gde se naši snovi ostvaruju.

Snovi postaju stvarnost, ako na trenutak zažmurimo. Na krilima mašte možemo da odletimo na najneobičnija mesta. Ovoga puta to je Hogvorts. Kada otvorim oči, vraćam se u svoju školu, gde mi je ipak najlepše.

M. M.

***

Jednog dana otišao sam u Hogwarts. Bilo je neko čudno razmeštavanje šešira. Smešten sam u kuću Gryffindor. Video sam puno čarobnjaka i veštica. Ali, najvažnije je to što sam upoznao Harija. Hari i ja smo otišli na fizičko i Hari me je naučio da jašem metlu. Videli smo Harijevog suparnika Malfoja. Malfoj se hvalio da je najbolji, pa ga je Hari izazvao na dvoboj. Bilo je mnogo zabavno gledati ih. Hari je na kraju pobedio.

Sreli smo Rona i Hermionu, Harijeve prijatelje. Zajedno smo upadali u razne nevolje i imali zanimlijive avanture. Taj dan je bio zabavan zato što sam upoznao nove prijatelje.

M. M.

***

Šetao sam kroz park, pored jednog drveta video sam stari zarđali voz koji je bio napušten. Bio je prekriven travom, želeo sam da vidim kako izgleda iznutra.

Sve je bilo staro. Od jednom voz je zablistao. Bio je kao nov i pokrenuo se. Pitao sam se kuda me vozi.

Čuo sam neki glas kako je rekao da idemo u Hogvorts.

Posle nekog vremena voz se zaustavio. Video sam kako mi Hari Poter, Hermiona i Ron masu.

Kada sam izašao iz voza Ron mi je rekao da moramo da požurimo jer utakmica kvidiča
uskoro počinje. Posle utakmice pričali smo kako smo pobedili Sliterim i bili prvi na tabeli.

Hari je rekao da sledeću utakmicu igraju protiv Reneklova. Bilo im je žao sto neću biti tu
da igram sa njima. Pokazali su mi njihovu sobu i upoznali sa profesorima. U jednom
trenutku voz je zatrubio. Vreme je bilo da krenem kući. Pozdravio sam se sa prijateljima.
Hari mi je pre odlaska dao metlu u znak sećanja. Obećao sam da cu da pokažem normalcima kako se igra kvidič. Otišao sam kući ponosan i veseo.

Jedva čekam da pročitam drugi deo Hari Potera, i da doživim još novih avantura.

B. D.

***

Jednoga dana otišla sam u Hogwarts. Šešir je birao ko će da ide u koju školu. Ja sam otišla u Gryffindor i upoznala puno drugara. Družila sam se sa Harijem i Hermionom. Onda nam se pridružio i Ron. Igrali smo se i upadali u nevolje. Otišli smo u zoološki vrt i videli neke životinje koje u normalnom svetu ne postoje.

Mama i tata su mi kupili psa i mogla sam da pričam sa njim. Otišla sam da ga prošetam sa Hermionom. Ron i Hari su bili zauzeti i nisu išli. Na metlama smo igrali kvidič. Ja sam igrala sa Hermionom protiv Harija I Rona. Svi smo bili umorni i otišli smo kućama.
Ujutro kad sam se probudila, sve je bilo kao i pre.

A. M.

***

Многи су гледали филмове о Хари Потеру. У том филму има пуно магије, али магије нема у стварности.

Једна сова ми је дала писмо да ме желе у школи у Хогвортсу. Отишао сам и нисам веровао шта сам видео. Видео сам људе како лете на метлама и мноштво чудних животиња. Упознао сам Харија, Хермиону и Рона. Ишли смо у исту школу, а Хари је седео поред мене. Договорили смо се да ту ноћ обиђемо школу. Пошли смо. Све је изгледало обично док нас једна биљка није ухватила. Једино је Хари био слободан и помоћу чини је спалио биљку.

То је био најлепши дан у мом животу и нећу га заборавити.

Т. М.

***

Једног дана у мојој кући кренула сам до шпаиза по ајвар. Када сам померила теглу са ајвара се створио светлуцави вртлог који ме је усисао и одвео право до школе Хогвортс. Моји родитљи су чули врисак и одмах су отрчали до шпаиза. Све што су видели по поду је просут ајвар по поду и делиће стакла.

У школи Хогвортс сам се сусрела са чаробњаком Павлом који рече: „Ја сам чаробњак Павле, а ти си?” „Тијана”, рекла сам му, а он ми рече: „Можеш ме звати Дизало, неки ме тако зову, а сада пођи за мном.” Пошла сам за њим и упознала сам ученике Јована и Јулију. Заједно смо пошли на физичко и наставница Анђела ми је објаснила шта треба да радим: „Да би се метла подигла треба да пружиш руку и да кажеш Горе.” Урадила сам то и метла се подигла до моје руке. Прво је летео Тадија и он је био толико тежак да је метла почела да пада са њим. Сва срећа да га је Јулија ухватила. Да се то није десило Тадија би завршио у болници за чаробњаке и вештице. Тадија је био јако срећан што га је Јулија спасила и решио је да после часа направи поклон у знак захвалности. На ред за летење је дошао Јован. Он је летео чак до врха школе. Оцена за његово летење је била чиста петица. Био је крај часа. Тадија је одлучио да сашије Јулији плаву хаљиницу са шљокицама. После пола сата Тадија је сашио дивну хаљину и ставио је у украсну кутију и пошао у Јулијину собу. Када је стигао рекао је Јулији: „Имам поклон за тебе у знак захвалности”. Јулија је била пресрећна. Хаљина јој је дивно стајала. Пошто смо кренули на свечану вечеру сви смо морали да изгледамо свечано обучени. Тадији сам предложила да обуче црнo-бело одело што је и урадио. Јован је имао тамно зелено одело. Кренули смo ка великој дворани. На пола пута смо наишли на Волдемора. Почели смо да бежимо. Саплела сам се и пала. Тадија је побегао, а Јован ми је притекао у помоћ. Ухватили смо се за руке и изговарали чини нестајања. Претворили смо се у ваздух и побегли Волдемору. Дошли смо својим кућама.

Моји родитељи су били јакo срећни када су ме видели. То је био мој најбољи дан у животу, без обзира што ме је јурио Волдемор, и надам се да ће се поновити.

Т. П.

***

Једног дана сам добио поруку да се придружим ученицима у Хогвортсу. Био сам узбуђен и одмах сам кренуо на пут.

Стигао сам у град и купио сам све што ми је потребно од прибора за школу магије. Укрцао сам се на воз и кренуо према школи. У возу сам упознао Хари Потера и његовог друга Рона. Хари нам је купио бомбоне и чоколадице. Стигли смо до реке. Онда нас је Хагрид позвао да идем на брод. Превезао нас је до школе. Кад смо стигли сместио сам се у своју собу.

Сутрадан сам први пут отишао на час магије. Професр нас је питао како смо прошли у путу. Затим нам је показао неке трикове. Највише ми се допао трик када је створио велики корнет сладоледа. Толико је био стваран да сам пожелео да га поједем. Одушевио ме је и када је од сата створио зеца. Зека је скакао по учионици и одједном је постао чудовиште. Сви смо вриштали. Одмах је дшла госпођа Мек Гонагал. Она нас је спасила.

Часови су се завршили и отишли смо у двориште да се играмо. После игре смо отишли у собе и вежбали трикове које смо научили.

Волим магију, али нисам успео да је схватим. Дан проведен у школи за мене је незабораван. Још дуго ћу морати да вежбам научене трикове.

R. B.

Мој дан у Хгвортсу би био јако забаван.

Прво бих отишла да играм чаробни шах са Харијем, онда бих са Хагридом истраживала змајеве. Отишла бих на један час физичког (покушала да не паднем с метле). Затим бих отишла на час магије и волела бих да научим пуно чини баш као и Хермиона. Истраживала бих са Харијем Забрањену библиотеку. Био би то дугачак дан. Поставила бих Харију разна питања, као на пример да ли се сећа својих родитеља, да ли се осећа битно зато што је победио Волдемора.

На крају дана бих кренула са Харијем, Роном и Хермионом да истражујемо Камен мудрости.

А. Л.

***

Школа треба да буде занимљиво место пуно чаробних догађаја. Због тога свака школа би требала да буде Хогвортс.

Када бих била у Хогвортсу то би била једна велика авантура. Учила бих разне магичне и необичне ствари. Покушала бих да овај наш свет учиним много занимљивијим него што је сад. У школи бих научила да померам ствари и да их бојим у разне веселе боје. Лепо бих се забављала. Летела бих на мојој куци Бони. Нас две би биле најбољи магични пар. Имала бих магични штап розе боје.

Научила бих у школи да га правилно користим и са њим изводила разна чуда.

Магија је јако занимљива и свет би био много другачији.

А. М.

***

Одувек сам маштала да идем у школу магије. Једног дана је поштар донео необично писмо.

Позвана сам у школу магије да проведем цело лето. Брзо сам спаковала ствари јер ми је речено да ће Хермиона тог истог дана доћи по мене. Када сам изашла испред куће нисам могла да верујем својим очима. Испред је био летећи ауто. То је био мој превоз до Хогвортса. Када смо стигли све је било много магично. Ушла сам у учионицу и видела Хари Потера како јабуку претвара у сласну питу. Упознали смо се и цело лето наставили дружење. Путовали смо кроз време, упознавали нове другаре, чинили добра дела.

Хогвортс и Харија никад нећу заборавити.

Д. П.

***

Лежао сам у кревету ишчекујући јутро. Нисам знао шта ме очекује у Хогвортсу.

Напокон је свануло! Родитељи су ме одвели да чекам превоз до Хогвортса и Велике дворане. Током целог пута сам размишљао како ће ме дочекати јер сам ја Нормалац. Истовремено сам био узбуђен јер ћу видети оно што сам дуго чекао. Напокон смо стигли! Дочекала ме је госпођа Мек Гонагал. Хогвортс је био много већи од онога како сам га замишљао. У сусрет су ми прилазили Хари Потер и Хермиона. Мислио сам да ме неће ни приметити јер нисам чаробњак. Били су љубазни и позвали су ме да се увече дружимо. Ушао сам у собу и угледао Харијев огртач за невидљивост. Та ноћ је била пуна авантура. Хари ме је целе ноћи возио на метли. Након тога сам узе огртач и би неваљао. Плашио сам децу чаробњака у дворани. Пожелео сам да се та ноћ никада не заврши. Дочекали су ме боље него што сам замишљао, али мој једнодневни излет се брзо завршио.

Ово незаборавно искуство је вредело сваког минута, али ми Нормалци не припадамо тамо и враћамо се нашем свакодневном животу.

Д. А.

***

Oduvek sam želela da idem u školu Hogvords. Da idem u njega svoj dan bi provela jako zanimljivo. Prvo bih želela da odem u „Zabranjenu šumu”, a onda da sam sa Harijem. Volela bih nakon toga da probam čokoladne žabice i dobijem sličice sa čarobnjacima i vešticama koji nestaju sa sličica. Kada se to završi sa Ronom i Hermionom, otišla bih da gledam Harija dok igra Kvidič. Sve bi bilo savršeno da ne dolazi Voldemor i pokušava da ubije Harija. Nevidljivi ogrtač mu je pomogao. Voldemor je otišao svojim putem, a mi smo se izvukli.

Iskreno bih više volela da idem u Hogvords nego u običnu školu jer je tamo uzbudljivije.

N. P.

***

Хогвортс је забавно место. Сви га волимо. У њему чаробњаци и вештице уче магију.

Био сам срећан када ме је шешир распоредио у Хафлпаф и када су ме одабрали као нападача у квидичу. Те ноћи нисам уопште спавао и нисам био уморан. Пролазили су дани и одједном сам добио писмо. Када сам га прочитао био сам тужан јер се један дечак повредио док је играо квидич. Морао сам да га заменим. Резултат је био нерешен 50/50. У задњем тренутку сам дао кош и било је 56/50. Победили смо и тренер је био много срећан. Ушли смо у финале и играли против школе Слитерин. Победили смо и њих. Прогласили су наш тим за најбољи квидич тим у Хогвортсу.

Веома сам био срећан због тога што сам допринео својом игром и што је мој тим најбољи.

Д. Т.

***

Од малена сам хтела да идем у школу Хогвортс. Нисам ни сањала да ћие ми се та жеља испунити.

Једног лепог јесењег дана пред врата куће дошла је сова и донела писмо. Када сам га прочитала мислила сам да сањам. Укратко ћу вам рећи шта ту пише. Писало је да наредног дана у 8 часова дођем у школу Хогвортс. Од узбуђења нисам ни ока склопила. Почела сам са спремањем у 6 часова и 30 минута. У 8 сати сам била у школи. Неки господин ме је питао да ми покаже школу. Не знајући да је то Волдемор пошла сам, а он ме је одвео у ћоше и хтео ме убити. На срећу дошли су Хари Потер, Хермиона и Визли. Покушавали су ме спасити, али Волдемор је некако успео да убије Хари Потера. Док смо бежали носећи Харијево тело срце је хтело да искочи. Покушала сам да га оживим користећи разне чини. Успела сам! Хари је устао, био је бесан. Затрчао се и убио Волдемора. Сви смо били срећни. Школа се ускоро завршавала, узели смо ранчеве и свако је отишао својој кући.

Волела бих да још један дан проживим у овој школи.

Ј. В.

***

Једног сунчаног дана када сам кренуо у школу Хогвортс учитељица нам је показивала како да подигнемо метлу са пода.

Звонило је за крај часа и ја сам кренуо кући, али сам се сетио да је требало да идем код Харија да учимо заједно. Завршили смо са учењем и свако је отишао на своју страну. Док сам пешачио ка кући наишао је Волдемор. Био је много јак и велик. Хтео је да ме отме да би дошао Хари да ме спасе, па да Харију узме сву моћ. Викао сам да ми неко помогне. Чули су ме Хермиона и Хари. Хермиона је смислила план и задиркивала је Волдемора док се Хари прикрадао ка мени да ме одвеже. Бацио је чини да се Волдемор скамени. Остао је залеђен. Сво то време је Рон учио за сутрашњи испит. Испричали смо му шта се догодило. Било му је криво што и он није био тамо. Хермиона и Хари су постали популарни, а ја сам био жив.

Добар друг увек помаже у невољи.

П. С.

***

Кад сам добио писмо пуцао сам од среће.

Знавши све упутио сам се у Дијагон Алеју. Сова ми је била први избор међу љубимцима, а одабрао сам штапић који је био пун фениксовим пером. Док сам путовао ка Хогвортсу вештица са колицима ми је понудила чоколадне жабице, слаткише и сланише. Све је било укусно и сласно. Када сам стигао у Хогвортс сачекала нас је Мек Гонагал. Шешир ме је раврстао у Грифиндор. Пошли смо ка собама и Дебела Дама није хтела да нас пусти јер не знамо лозинку. Покушавали смо да одгонетнемо и после дужег времена успело нам је. Спаваоница нам је била прелепа. Следећег дана смо били код професора Снејпа где смо учили о разним напитцима. Код мадам Бућкуриш је све као у војсци. Летео сам помоћу метле и било је узбудљиво.

Прелеп дан се завршио.

Ј. А.



Koje vam je omiljeno izmaštano iskustvo sa Hogvortsa? 🙂

Književna kritičarka i aktivistkinja, osnivačica Novosadske razmene knjiga

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *