Pročitala sam u aprilu 2019
April je bio čudan mesec.
Gotovo da se ne sećam šta sam sve radila mimo čitanja, i kako sam tačno birala šta ću da čitam (sad kad pogledam, izgleda da sam čitala samo obaveznu lektiru — tri knjige koje sam dobila od izdavača u zamenu za prikaz, jednu čiju sam promociju organizovala sredinom meseca, i jednu koju sam dobila u pdf-u, od autorke, uz ponudu da joj napišem pogovor). Ali tu smo: sedam pročitanih knjiga, od toga samo jedna baš loša, i jedna ‘nako. Ostale su mi ili odavno omiljene ili postale omiljene ili me ubedile u svoj značaj.
Elem,
O trima knjigama dobijenim od izdavača (Znanje, Imprimatur, Milica magazin) govorila sam u poslednjem video-klipu na kanalu Knjigoložnica, ali pisala sam i zasebne prikaze, pa ću sve to linkovati odmah na kraju naredne rečenice. A potom ću objasniti čitanje ostalih.
[youtube https://www.youtube.com/watch?
Iznuđivač
Da je ovo film i da su počele reklame, zaboravila bih da vratim na taj kanal.
Pun prikaz ove grehote imate na linku.
Draga Idžeavele ili Feministički manifest u petnaest predloga
Lep uvid u nigerijsku kulturu, koristan vodič za roditelje devojčica.
Detaljna preporuka uz bonus zamerke čeka vas ovde.
Bio sam samo broj
Ovo je priča koju treba čitati i preporučivati kao „Dnevnik” Ane Frank. Kroz ličnu priču preživelog iz Aušvica i njen oklop od priče čoveka koji priču priređuje uči nas o opasostima relativizacije i da je simbol fašizma i srodnih -izama uvek simptom, iza koje god humane parole se zaklanjao.
Čitajte detaljni prikaz u tekstu „Književnost i sećanje na holokaust”.
Mortina i dosadni rođak
Prva knjiga je bolja. Ova ima sve propratne elemente koji su bili zabavni i sveži u njoj, ali nema ništa što bi je kao zasebnu knjigu učinilo vrednom. Pritom, to što je u prvoj knjizi bilo kul zato što je sveže, u drugoj je već očekivano i nezačuđujuće.
Novi Jerusalim
Svaki put je sve veći jaz između onoga što volim u njoj i onoga što ne volim, ali svaki put želim da počnem ispočetka. Čitati Pekića je kao slušati Florens.
Ništa se nije desilo
Pisala sam već o ovoj knjizi, kad je izašlo prvo izdanje, ali sada sam je čitala ponovo, za potrebe vođenja promocije drugog. Osnovni utisak nije se promenio, ali bilo je divno podsetiti se svega što mi se dopalo pri prvom čitanju.
Uglavnom, knjigu godine 2017. po izboru Prerazmišljavanja sada možete kupiti na sajtu izdavača ili mejlom na prerazmisljavanje@gmail.com ako želite da izbegnete troškove prekogranične dostave. A ako biste da je pročitate a da ne platite ništa, prijavite se na instagramu za putujuću knjigu, prateći hešteg #knjiganaputu. 🙂
Da, toliko želim da je svi pročitate.
Kamenite priče
Čitaocima Prerazmišljavanja koji čitaju malo šta drugo Milka Kolundžić je poznata kao autorka teksta „Kad bi knjiga bila sladoled”, a inače se među svetom za nju zna zato što je pobedila na međunarodnom konkursu „Priče iz komšiluka”.
Pobednička priča „Sirena” nalazi se u zbirci „Kamenite priče”, prvoj objavljenoj knjizi ove autorke, i prvoj knjizi za koju sam ja napisala pogovor. Kao i „Sirena”, sve kamenite priče zapljusnute su suncem i solju Dalmacije, i sve sadrže komade životâ generacija žena iz kraja u kom je autorka odrasla.
Ako vas zanimaju moji detaljniji utisci, pročitajte ih na poslednjim stranicama knjige, a ja ću ovde reći samo da je ovo još jedno od izdanja koja potvrđuju da Imprimatur zna šta radi.
A kako je prošao vaš čitalački april?
Šta preporučujete a šta treba izbegavati?
I kako vam se čini moja lista?
You May Also Like
Pročitala sam u decembru 2018
Top 10 preporuka za čitanje na odmoru
