Pročitala sam u decembru 2018
Pre čestitki i svega obaveznog, moram da vam se zahvalim. Ko god da je držao palčeve da ponovo počnem da slušam muziku, držao ih je kako treba, jer slušam Alinu Orlovu (studentsku ljubav) i dok pišem ovo. Ima novi album, pre nepar meseci izašao, sav je lep, slušajte samo kako Ana Ahmatova zvuči, kao da je pisala ovu pesmu da bi joj Alina Orlova jednom dopisala muziku:
[youtube https://www.youtube.com/watch?
E, sad,
Srećni vam svi ovi zimski praznici, i to ne kažem tek reda radi — svakome ko navrati na ovaj tekst želim zdravlja i pameti, to verujem da nikome neće biti višak, kakva god 2019-a nas susrela.
U decembru 2018. godine pročitala sam 9 knjiga. Broj objašnjavam spremanjem kolokvijuma iz Postmodernizma u srpskoj književnosti, koje mi je oduzelo i više vremena nego što sam očekivala. Što se kvaliteta i ličnih utisaka o pročitanom tiče, o tome ću povodom zasebnih knjiga, redom.
Jedna snažnovažna stvar pre nego što pređem na spisak pročitanog — POSTALA SAM KNJIŠKA VILA!!! Ako ne znate šta je to i kako radi, pročitajte na sajtu ibelieveinbookfairies.com, a već od ovog meseca ću vas i ja obasipati fotografijama i pričama o projektu koji ću maaalkice prilagoditi Novom Sadu.
O kritici
Vrlo zabavna!, posebno prvi esej. Verujem da bi mi i treći bio koristan da sam se bavila Puleom.
Uglavnom, ako vas zanima kako se piše kritika kritike, potražite Sretena Marića. Uživala sam od prve do poslednje stranice.
Izdavač: Službeni glasnik
Hari Poter i Polukrvni Princ
Uprkos rupama kojih postajem svesna tek čitajući sve ispočetka, ovo ostaje jedna od najvažnijih priča u mom životu. Knjiga „Hari Poter i Polukrvni Princ”, šesta u serijalu, verovatno je najbolja od svih.
Bavila sam se Polukrvnim Princom u tekstu Prerazmišljavanje #394.
Izdavač mog primerka: Narodna knjiga
Novi izdavač: Evro Book
Poetika postmodernizma
(Ovo sam čitala za kolokvijum, nekoliko puta. U mojoj verziji pakla to radim iznova i iznova do u večnost.)
Linda Hačn se ne čita lako. Bliže istini jeste da čitanje ove studije cedi životne sokove iz nesrećnika koji će morati da se pozovu na nju.
Izdavač: IP „Svetovi” Novi Sad
Odlazak u Jolki Palki ili Lažna uzbuna u Aleji zaslužnih
Mirjana Đurđević piše i istorijske romane, dobija i nagrade za njih, ali ja se držim ovih ‘za razbibrigu’, jer toga mi nedostaje, a njene parodije na detektivske romane nikad nisu samo to. Zato i spada u moje najdraže žive pisce.
„Odlazak u Jolki Palki” (jolki palki je ruska univerzalna psovka, tj. dopuna za idi u…, goni se u…, mrš u… i varijacije) bavi se odnosom prema dementnim roditeljima i dotiče se političkih ubistava iz devedesetih i romantičnih veza u drugom i po dobu. Ili se bavi političkim ubistvima i dotiče demencije i romantike. Šta ćete u njoj čitati kao glavno a šta kao dekor zavisi od toga koliko čitate novine i koliko su vam stari roditelji.
Izdavač: Laguna
Popodne pisca
Ko preživi pretencioznost prve strane, možda mu se, kao i meni, a možda i više nego meni, dopadne ostatak.
Peter Handke je preporučivan Piscima i Čitaocima, na koricama piše da podstiče na Čitanje i Pisanje, ali meni je sve između savršeno ilustrovanih korica uglavnom bilo nedovoljno i zamorno. Uskoro ćete čitati potpuniji prikaz, u zasebnom tekstu na blogu, u kom ću pokušati da objasnim zašto se u oceni ove knjižice (knjižice po obimu, ne sadržaju!) vrtim između ‘ipak’ i ‘ipak’.
Izdavač: Prometej i Reka
Istina i druge laži
Veoma dobar psihološki triler. Naslov me nije privlačio, pa zato kasnim skoro godinu dana (knjigu smo dobili kao deo donacije izdavačke kuće Znanje, ali nije ušla u Razmenu dok je nisam pročitala kako bih mogla da napišem prikaz).
Jezik je dobar, reference na klasičnu i savremenu kulturu ne guše, likovi su odvratni ali zanimljivi. Često je teško razaznati da li (anti)junak sanja ili halucinira ili se sve opisano zaista događa.
Drago mi je da sam ga ipak pročitala, uprkos predrasudama prema žanru. Rado bih pročitala još neko delo Saše Aranga.
Izdavač mog primerka: Znanje
Izdavač za Srbiju: Vulkan (naslov: „Istina u nama”)
Postmodernizam: Sasvim kratak uvod
Zgodno, korisno. Vredi zastajati i analizirati reference, ići tragom pomenutih likovnih skandala i primera književnih dela. I ja se slažem da je postmodernizam umro, ali još nam nisu javili. Možda je poveo kanonizatore sa sobom, pa i nema ko da nam to obznani.
Ako smo o postmodernizmu počeli učiti od Linde Hačn, i uzeli njeno tumačenje za istinito, ne možemo prihvatiti potpuno nekritičko citiranje Džejmsona i ekipe koje ovde sipa autor Kristofer Batler. Ako smo od Linde Hačn išta naučili, doduše, to je da se ništa ne sme uzimati kao istinito, jer sve je diskurs tj. konstrukt tj. fikcija. Ne znam da li su ljudi zastajali da razmišljaju o Andreovim naređanim ciglama koliko sam se ja kršila s ovim priručnikom.
Ličn(ij)a zabeleška: Sve mi je lakše da postmodernizam ocenim kao simptom kulturne iscrpljenosti. Kakvo crno ‘upisivanje radi osporavanja’ koji moj. Žena fotografiše fotografije i to se predstavlja kao napad na kapitalističku ideju vlasništva i patrijarhalne norme. Kakav, bre, napad? Lenjost i marketing, samo lenjost i marketing, a na tome ima da zahvali tom savremenom dobu koje bajagi osporava. Izem ti osporavanje.
Izdavač: Službeni glasnik
Grobnica za Borisa Davidoviča
Sasvim razumem Kišove osporavače koji su se digli na ovu knjigu. Ako se nema teorijsko predznanje sa kojim je njemu došla smionost da je napiše, ko što ga rečeni osporavači nisu imali, jedva je čitljiva.
Imala sam sreće ili (i) pameti da prvo raščitam gradivo za kolokvijum koji prethodi ispitu iz (Kišovog) postmodernizma, pa da se tek onda upustim u čitanje mozaika koji čine priče iz „Grobnice”. Uprkos kakvoj-takvoj mogućnosti da uđem u smislove i strukturu i ocenim je kao fenomenalnu, ova knjiga neće ostati među onima na koje pomislim kad razmišljam o radom čitanju Danila Kiša.
Izdavač mog primerka: GLOBUS ZAGREB, PROSVETA BEOGRAD
Novi izdavač: Arhipelag
Čas anatomije
Verovatno najzabavnija korisna knjiga koju sam ove godine otvorila.
Posvedočiće i saveznik i komšije i komšijske životinje i golubovi iz krova da sam se smejala iz oduševljenja i zahvalnosti na potvrđivanju nekih mojih zapažanja o literaturi i iz obesti i primećujući njegovu obest i iz radosti čiste što držim tako pametnu knjigu na krilu, u rukama, u fioci stola, pored jastuka… dok je u završnici 2018-e nisam pročitala (ozbiljno, bilo je dvadesetak minuta do ponoći na satu pored police za knjige kad sam zadnjom koricom poklopila Sadržaj, pa prevrnula knjigu da ponovo pogledam (dobro, i pogladim) prednju koricu).
Izdavač: Arhipelag
Uskoro vam stiže i godišnji pregled, tj. tekst o 12 najknjiga 2018. godine, a za njim i posebna priča o Knjizi godine po izboru Prerazmišljavanja, koju ćete moći da osvojite u nagradnoj igri koju organizujemo tim povodom. Pratite objave na društvenim mrežama, i srećno!
Do tada, pišite mi:
Šta ste to lepo pročitali u završnici minule godine?
You May Also Like
Pročitala sam u septembru 2018
Frajer sa susednog groba – Katarina Mazeti
