Pročitala sam u januaru 2019

Januar nije bio najjednostavniji mesec za preživljavanje i čitanje uz to. Natovarila sam bila previše različitih zaduženja na sebe, i da nije bilo ekipe Novosadske razmene knjiga, koja je lepo rasporedila poslove, imala bih još manje stranica da pokažem u ovom tekstu.

Jedna od knjiga radovala me je iako je čitanje trajalo 20 dana, dve su bile onako, a četvrta je izvukla mesec i mene iz njega, ali to nije iznenađenje, jer ta knjiga tome i služi.

Dakle,

Kako upokojiti vampira

Ne znam kako ovo da kažem i ne uvredim sebe iz 2014, ali može Pekić i bolje. Čitaću je još jer gusta je i ima mnogo da se nauči iz nje, ali preporučujem je samo onima koji Pekića već vole, ili onima koje postmoderna ne umara.

Uglavnom, ovde je reč o bivšem gestapovcu koji kao turista odlazi u grad u kom je služio za vreme rata. Tamo se zatiče na otkrivanju spomenika otporu okupatoru, i prepoznaje da je na njemu prikazan kolaboracionista, koji je greškom rovite istoriografije upamćen kao heroj. To bude okidač za dotad pritajene mentalne slomove koje mi čitamo u pismima koja on šalje svom šuraku — istoričaru.

Interesantno je čitati Konradovu priču danas, kad se u različite saveze ulazi s namerom da se pojede izvesna količina fekalija (što kaže Mihaljević) kako bi se pobedilo kapitalnije zlo, i kad se ne zna i ne može znati granica između neophodnog popuštanja radi višeg cilja i prepuštanja bujici.

Sudbina i komentari

Reče mi jedan čovek da nema kome se ova knjiga nije svidela.

Čudo od knjige. Haos i mera u velikoj priči. Radost u minijaturama.

Ne umem da sročim koliko mi je lepa odakle god da je otvorim, čitala je kao anamnezu istoriografije između nauke i umetnosti, ili kao roman o kracima sudbine, ili kao plejadu legendi od Dositeja do Korta Maltezea, kao lektiru ili razbibrigu. Suludo je dobra. Čitajte je i čitajte je opet.

Dnevnik Bridžet Džouns

Njah?

Dobro, da elaboriram.

Pročitala sam ovo jer važi za protočiklit, jer je omiljena knjiga moje drugarice iz osnovne, jer treba upoznati istoriju žanra ako ćeš ga već izbegavati, jer kakva bih to kritičarka bila kad bih se bojala Bridžet Džouns. I dobro da jesam, jer sad mogu da kažem

njah.

Hari Poter i zatvorenik iz Askabana

Nikada je neću oceniti objektivno.

A šta je vama izvuklo postpraznični čitalački život?