Najbolje knjige iz prve polovine 2022. godine

Dobro, naslov je umereni klikbejt. Jer ne pišem o zaista objektivno najboljim, već o svim knjigama kojima sam na Gudridsu dala 5 zvezdica, što će reći svim knjigama koje su u okviru svog žanra učinile više nego dovoljno za moj čitalački užitak.

Većinu knjiga sa spiska koji sledi zapravo sam slušala na Skribdu, koji ne mogu da preporučim koliko mi je pomogao u životu, od spremanja ispita do čekanja u redovima. Ako već nemate nalog tamo, možete se registrovati preko mog linka (ovde kliknuti za besplatan Scribd) i dobiti 2 meseca besplatnog pristupa ogromnoj bazi knjiga u audio ili pdf obliku, filmova, časopisa, dokumenata, stripova… Nego, da se vratim na razlog iz kog ste uopšte otvorili tekst — 14 najknjiga prve polovine godine.

---

• Veštičina zima, Ketrin Arden

Retkost je da treća knjiga bude bolja od dveju koje su do nje vodile, ali ovde se baš to dogodilo. Kao da je autorka uvažila sve primedbe koje sam imala čitajući prvu i drugu, i od završnice trilogije napravila poslasticu samo za mene.

Ukoliko tek sad prvi put čujete za „Trilogiju zimske noći”, reč je o slobodnoj interpretaciji slovenskih mitova i legendi u kombinaciji s ruskim bajkama, koju je napisala Amerikanka zaljubljena u rusku kulturu. Znam kako ovo zvuči, ali verujte, ova Amerikanka zaljubljena u rusku kulturu naučila je jezik, živela u Rusiji, godinama proučavala književnost i istoriju podneblja o kojem je na kraju s poštovanjem napisala priču. I to se vidi na svakoj stranici.

• The Velveteen Rabbit, Margery Williams

Ovaj dečiji klasik dugo je stajao na polici s pročitanim knjigama jer priča je toliko poznata da sam bila uverena kako sam je i sama čitala, nekad, u detinjstvu. Naknadnim istraživanjem utvrđeno je da mi ta avantura tek predstoji, pa sam iskoristila pogodnost Skribda i preslušala je dok sam spremala jedan januarski ručak. To što sam bila uskraćena za ilustracije nije omelo doživljaj knjižice kojoj sam na kraju dala očekivanih 5 zvezdica, obrisala oči keceljom i nastavila svoj odrasli život.

„Plišani zeka” je, ukratko, priča o igrački koju ljubav deteta učini stvarnom. Nadugačko imate onu epizodu „Prijatelja” i hrpu kritičkih tekstova na Skribdu i drugde.

• Sve tri knjige Caitlin Doughty

Da, one Caitlin Doughty, s jutjub kanala „Ask a Mortician”.

„Will My Cat Eat My Eyeballs?”, „Smoke Gets in Your Eyes: And Other Lessons from the Crematory” i „From Here to Eternity: Traveling the World to Find the Good Death” preslušala sam gotovo jednu za drugom, u periodu kad je Caitlin Doughty imala dužu pauzu u objavljivanju videa na jutjubu. I verovatno ću ponovo, jer 1) ona sama čita svoja dela za audio-knjige, 2) obožavam način na koji razmišlja i izlaže teze, 3) čini temu smrti i postsmrti pristupačnom, istovremeno manje bljak i manje mističnom i stoga manje zastrašujućom i 4) knjige su pune informacija koje želim da zapamtim.

Sve tri knjige bave se njenom strukom, dakle — smrću, s tim da prva odgovara na pitanja dece, druga se bavi autorkinim detinjstvom, borbom protiv OKP-a i unutrašnjom motivacijom za rad u pogrebnoj industriji, dok treća u fazonu „Eat, Pray, Love” predstavlja putopisni pregled različitih pogrebnih običaja širom sveta koje je autorka proučila na putu do osnivanja udruženja „Тhe Order of the Good Death” i pokretanja sopstvenog preduzeća „Clarity Funerals”.

• Črna mati zemla, Kristian Novak

Ok, ljudi kojima verujem kažu da je „Ciganin” bolji. Ako jeste, jedva čekam da pročitam i njega. Možda sam tog februar-marta bila zatrpana manje dobrom domaćom književnošću pa je ovo došlo kao osveženje, možda mi se ukus i ne poklapa sasvim s ukusom pomenutih cenjenih glava, a možda treba da se vratim na početak teksta i podsetim se da nema potrebe da se pravdam zbog nečeg tako trivijalnog kao što je Gudrids ocena neke knjige.

Uglavnom, priča je, kao i mnogi prvi romani, o piscu sa spisateljskom blokadom, koji uz pomoć porodice kreće u prisećanje traumatičnog detinjstva koje je potpuno zaboravio i preko njega nasnimio novo, izmišljeno, jednostavno dečije detinjstvo sličnije porodičnom sitkomu nego realnom odrastanju u međimurskom selu, a ja od Danijelevskog i Brapcove nisam toliko žudela da otkrijem šta leži, mirno ili vrebajući, ispod reči.

• Passing, Nella Larsen

Nakon eksplozije hvalospeva za roman „Polovina koja nedostaje” Brit Benet, poželela sam da pročitam onaj koji ga je inspirisao, i čijem je novom izdanju sama Brit Benet napisala predgovor. Dobila sam ujedno više i drugačije od očekivanog.

„Passing” je kraćušni tekst o životima dveju svetloputih Crnkinja dvadesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim državama, od kojih jedna živi kao Crna a druga kao Bela, takoreći sa lažnim identitetom. Roman se, najšire, bavi pojmom „uspeha u životu” — da li je uspeh biti zadovoljna zadatim životnim okolnostima ili je uspeh preći na drugu stranu, gde su okolnosti pogodne ukoliko dovoljno dobro sakriješ poreklo, identitetom kao pitanjem izbora i samom idejom izbora u patrijarhalnom, duboko rasno podeljenom društvu, koje se do danas nije previše promenilo, pa otud i pojava dela Brit Benet i reaktualizacija Nele Larsen.

• The Girl Who Circumnavigated Fairyland in a Ship of Her Own Making, Catherynne M. Valente

Kad nešto jako zavolim, teško mi je da urečeničim osećanja, koliko god bila potkrepiva objektivnim elementima valjanog pisanja, kao što je slučaj u pogledu ove knjige, ali mogu da pokušam.

Dakle, priča o devojčici koja je oplovila Vilinsvet u svojeručno napravljenom brodu jeste knjiga za decu, rekla bih u višim razredima osnovne, napisana sjajnim stilom koji ne potcenjuje dečiju moć domaštavanja i metaforičkog razmišljanja, što je čini posebno pogodnom i za odrasla čitanja. Devojčica po imenu Septembar rođena je u julu, njena mama je inženjerka, tata vojnik a najbolji prijatelj mitsko stvorenje čija je mama zmaj a tata narodna biblioteka. Njen zadatak je, naravno, da spase Vilinsvet i vrati se kući na vreme da dočeka mamu s posla.

Moraću da je pročitam još jednom i zabeležim sve čime ću dokazati da je ovo jedna dečija knjiga na svetu koja čitaocu uzvraća zagrljaj, koja daje zvaničnu i nežnu dozvolu za plakanje od osećaja gubitka pri pogledu na detinjstvo, od čiste magije reči, od radosti susreta sa svim različitim a identičnim porodicama čije ljubavi drže korice na mestu. To je knjiga koja postavlja srcelomnu i zaceljujuću teoriju da devojčice svetom idu s mačevima svojih majki u rukama i koja istinu poput „a map is a wish to go back home” umetne u razgovor antagonista i koja svojim postojanjem na polici osnažuje dete u meni.

• The Strange Case of the Alchemist’s Daughter, Theodora Goss

„Klub Atina” je „udruženje žena nastalih iz glava svojih očeva”, žena koje su rezultati eksperimenata legendarnih ludih naučnika prepušteni sami sebi — što će reći čudovišta iz poznatih horor priča Meri Šeli, H. Dž. Velsa i drugih. Ovo je roman koji objektivno ima više nedostataka no kvaliteta, ali koji sam željna pitke otvoreno feminističke avanture zavolela i jedva dočekala drugi deo, pa treći, iako je uživanje bivalo manje sa svakim novim poglavljem tog drugog i trećeg dela. Osvojila me je ideja uzimanja svoje priče u svoje ruke i nije mi bilo povratka.

• Moja mama zna šta se dešava u gradovima, Radmila Petrović

Izvukla sam je s police da bih je snimila za tiktok i onda sasvim neplanirano ponovo pročitala, zahvalila joj na svemu kao i prvi put i vratila je na mesto. (I ja sam odrasla na selu i videla, i sve razumem o čemu peva i ne mogu se nikad ograditi, a ograde na selu ionako sprečavaju samo izlazak.)

Ranije je ovde pisano o poeziji Radmile Petrović, od strane sjajnih tumača stiha Isidore Đolović i Nikole Jelinčića, pa možete pročitati i njihove tekstove kad ste već tu.

• Carry On, Rainbow Rowell

Ako ću čitati „Harija Potera”, on će se zvati Hari Poter a ne Sajmon Snou. MEĐUTIM. Iako je ovo suštinski fanfikcija zasnovana na „Hariju Poteru”, autorka je unela dovoljno autentičnog da priča počne ličiti sama na sebe više nego na podlogu. (S druge, zakeračke strane, šta u savremenoj književnosti nije ‘suštinski fanfikcija‘?) Ono što ju je iz mora četvorozvezdanih knjiga dovelo na ovaj spisak nije nostalgija za Hogvortsom, već originalni magijski sistem koji mi se dopada čak više od onog u „Stražama” Sergeja Lukjanjenka, što će poznavaocima Prerazmišljavanja reći sasvim dovoljno.

• Leptirići, Alis Ouzman

Znate da pravim razliku između potrebnih i dobrih knjiga. Ova je i jedno i drugo.

„Leptirići” su grafička novela o prvoj ljubavi, namenjena mlađim tinejdžerima. Vredna je za umetnost i kulturu, kao podrška deci koja će se u njoj videti, kao lek i uzor vršnjacima, roditeljima, vaspitačima, melem za ozlede neprihvaćenog deteta unutar odraslog čitaoca, vredna za istoriju srpskog prevodnog stripa i stripa uopšte.

Nekad zaista osećam generacijsku zavist, ali uvek verujem da danas mora biti bolje, dostojnije, ljubavnije nego kad sam se ja formirala i da je jedino fer omogućiti današnjim klincima ogledala koja mi nismo imali.

• The Lady’s Guide to Celestial Mechanics, Olivia Waite

Knjiga o kojoj se bez greške može suditi po koricama (istorijski ljubavni roman s dvema protagonistkinjama, lagan koliko su njihove haljine teške, idealan za čitanje na letovanju i zaboravljanje u smeštaju, da ne otežava kofer na putu nazad), i nekako istovremeno knjiga s jakom feminističkom porukom, klasno svesna, knjiga koja otvara ozbiljna pitanja o odnosima moći u vezi koja ne može rezultirati brakom i na svetlo izvodi istoriji dvostruko nevidljive žene — predstavlja sam krem žanra i jednu od najboljih plažnih romansi koje sam ikada pročitala.

• Nekoliko sitnih uboda, Mihaela Šumić

Prvom zbirkom, kosmos-knjigom gde je svaka pesma svet, Mihaela Šumić ne obećava da će ‘jednom kad poraste’ naslediti vladajuće regionalne pesnikinje — ona stupa da s njima podeli postolje, i konačno razumem šta je Simon de Bovoar osećala kad je o prijateljici napisala „toliko lepa da sam poželela da se prekrstim”. Ova zbirka je mom čitalačkom biću takva prijateljica.

---

Da li ste čitali neku od ovih knjiga? Slažete li se s ocenama, ili mislite da su previsoke?

Koje su knjige obeležile vašu prvu polovinu 2022. godine?