Razmena u gradu knjige — utisci sa događaja

Ove godine Novosadska razmena knjiga, pod nazivom Razmena u gradu knjige, upriličena je u okviru petog Kaleidoskopa kulture kao projekat finansiran kroz konkurs „Umetnici.Sad” koji je pokrenula Fondacija „Novi Sad — Evropska prestonica kulture”, 17. i 18. septembra. Iako originalno planirana u Podgrađu, razmena je premeštena, zajedno sa kompletnim festivalom, u prostorije SPENS-a te su nas gosti mogli posetiti na prvom spratu centralnog platoa.

Prvo i najvažnije — jedan trenutak hvale malobrojnim volonterima koji su izgurali težak zadatak skučenog prostora i navale ljudi!

Kao osobi koja će uskoro zaokružiti tridesetu dešava mi se da život više ne razvlači događaje, nego ih uporno sabija u sve tešnji raspored. Na to ja il’ luda il’ mudra (čisto sumnjam) pokušavam da realizujem sve, a bez preterano dobrih organizacionih sposobnosti…

Tamo gde stoji reč organizator, bilo jednina ili ime, zapravo se krije ekipa raznolikosti: Helena Mak, Ivana Janjić, Andrej Mak i Marin Magda, i svakome sam dužna po orden. A leteća i draga Kostić Katarina nas je spasla nekih mentalnih krahova (ponajviše mene), tako da joj velika hvala što, htela ili ne, ostaje uz svoje razmensko čedo i na frontu u kasni sat.

O samom događaju

Da li zbog manjka vremena ili logistike, moram priznati (iz organizatorske perspektive) da stvari nisu tekle baš najsjanije. Imali smo mnogo izazova i sitnih neprijatnosti, ali ipak smo u haotičnom polumraku osetili ubrzani ritam mnogih knjigoložnica i knjigoložnika željnih osvežavanja svojih polica.

Od monografija o Novom Sadu na mnogo svetskih jezika, do novih i kolekcionarskih izdanja „Gospodara prstenova”, Lagune i Booke,  starih korica školskih lektira i retko(g) traženog Emila Zole… svako je pronašao nešto za sebe u većem ili manjem broju.

Zbog prethodno navedenog, želim da iskoristim priliku da svim gostima Novosadske razmene knjiga najavim da će jedan od slogana sledećeg događaja biti — Gari, požuri polako, bez uzvičnika na kraju.

O gostima koji su ostali nevidljivi

Nekada tradicionalno Književno popodne prebacili smo na binu mladih neafirmisanih autora, pa nas je nakratko, u subotu 17. septembra, posetila i Milica Milanović sa svojim samizdat prvencem „Pomračenje plavog meseca”. O Miličinom radu i stvaralaštvu nadam se da će se čuti, pisati i pričati u bližoj budućnosti, zbog njenog primetnog umetničkog sazrevanja i kvalitetnog narativa koji je blizak mladoj publici.

U nedelju, 18. septembra, gosti su se mogli upoznati sa Radionicom Knjigorez, koja će se zasigurno pojavljivati i u narednim razmenama. Ove radionice biće interaktivnog formata sa ciljem da se zajednica osvesti i upozna sponu očuvanja sredine kroz kreativnost i sentiment prilagođen pojedincu — naručiocu. (Ali za to verujem da znate već na koje virtuelno sanduče da pokucate.)

(O)bogaćene biblioteke

Ovakav rad je vrsta kulturnog aktivizma na više frontova odjednom.

Uz interakciju sa građanima i društvima, pojavljuju se heroine i heroji koji razmišljaju o tome kako da ukradu trenutak pažnje najmlađima i usmere je sa ekrana na knjigu, a sve u okviru škole, koju mnogi danas smatraju senkom kulturne ustanove kakva bi ona trebala biti. Tu ne treba da postoji diskusija o štampanom ili virtuelnom mediju, već o posvećenosti rada ovih koji strpljivo čekaju da deca — mladi sami pokucaju na vrata i požele štogod da pročitaju.

Svakoj školi takvu bibliotekarku ili bibliotekara — koji neće baciti višak-knjigu, koji će i saviti kičmu međ haosom razmenskih naslova i probrati ono što valja za mlade knjiške mudrice koje tek uranjaju u svet književnosti (i drugih umetnosti).

Posle kiše ipak stigne duga

Jedan kliše za kraj da se misao lakše svede.

Vikend Razmene bio je ispunjen događajima u obe prestonice, državnoj i kulturnoj, i stresovima koje su mi lično doneli, ali već naredne sedmice proklijale su posađene ideje za unapređenje razmene, ostvarila se nova poznanstva i poslednje, ali ne i najmanje važno, presložile se police sa novim naslovima, do sledeće Razmene.

Autorka: Frančeska Fajhner