8 knjiga umesto karanfila za 8. mart (III)

Iako na Prerazmišljavanju zapravo volimo karanfile, naročito zelene, za Osmi mart više volimo da se pozabavimo preporukama knjiga koje o prazniku možete pokloniti dragoj ženi.

U nastavku teksta pročitajte 8 preporuka knjiga koje su nam ove godine privukle pažnju i koje ćemo nastaviti da poklanjamo ženama kojima želimo dobro, a to jesu sve žene ovog sveta (da, čak i ta na koju ste pomislili s nevericom).

---

Ručni radovi, umni radovi

Savka Subotić je bila izuzetno privilegovana, prvo to moramo reći. Dolazeći iz ugledne, imućne i progresivne novosadske porodice Polit-Desančić, udajom za Jovana Subotića stekla je saveznika na putu samousavršavanja i primene stečenog znanja na opštu korist. Bila je „prva pokretačica ženskog pitanja u Srpstvu”, bavila se osnaživanjem žena ne samo teorijski već i delom, u praksi, držeći seminare, pišući, ulažući u obrazovanje mladih žena tamo gde sistem tada još nije postojao. (Čak je i prodala svoj svadbeni nakit kako bi obezbedila sredstva za svoj pokret.) U ovoj knjizi sakupljene su njene besede, uspomene, putopisne beleške, otvorena pisma, aforizmi, kao i njeno najpriznatije delo: O našim narodnim tkaninama i rukotvorinama.

Da bismo nastavile da se borimo za svoje mesto u svetu, pomaže da poznajemo temelj koji su naše prethodnice već postavile. Bilo da vaša draga Srpkinja već nosi ponos na svoje poreklo, ili ga mora obnoviti ili tek steći, poklonite joj Ručne radove, umne radove, uz cvet ili umesto njega.

Kratku biografiju Savke Subotić možete čuti na mom jutjub kanalu.

---

Savremene iranske pesnikinje

Jelena Mandić je sa engleskog i persijskog prevela svoj izbor iz savremene poezije Irana i tako nam približila žensku misao koja bi inače teže (ili ne bi nikako) došla do nas. A važno je znati, naročito u svetlu novih oduzimanja ljudskih prava ženama širom sveta, važno je imati podsetnik na činjenicu da ženski glas postoji i kada je sveden na šapat ili prognan u tuđ jezik.

U zbirci su zastupljene pesnikinje različitih generacija i stilova, od Forug Farohzad do Persis Karim,  a podrobnu analizu antologije Savremene iranske pesnikinje u kontekstu trenutnih previranja i nove ženske revolucije u Iranu napisao je za Prerazmišljavanje Marko Gilmor.

---

Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti

Emili Ostin ima ime jedne i prezime druge opštečitane spisateljice koja se bavila životom i (ne)srećom svojih savremenica i sama postiže jednaku relevantnost za svoje odnosno naše vreme.

U prevodu Sandre Bakić Topalović dobili smo sjajan, pitak roman o borbi jedne mlade žene s depresijom, anksioznošću, intruzivnim mislima, porodicom, odraslošću, sopstvenom dobrodušnošću koja je uvaljuje u često bezizlazne profesionalne i socijalne situacije. Na momente urnebesan, na momente turoban, ali uvek nekako duhovit, ovaj roman će vašu dragu ženu nežno uvesti u svet savremenog kvirlita i podstaći je da sebe sebi stavi na prvo mesto.

Čitalački vlog posvećen romanu Svi u ovoj prostoriji će jednog dana umreti možete pronaći na jutjub kanalu Knjigoložnica.

---

Priče o duši

Leposava Mijušković je najzaboravljenija Jagodinka kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka. Protoavangardistkinja i začetnica kvirlita u srpskoj književnosti, umrla je premlada da bi imala zaostavštinu obimniju od nepar pesama i kratkih priča, sabranih u knjizi Priče o duši, čije je prvo izdanje rasprodato devedesetih i nikad nije doštampano, a drugo nedavno izašlo u mladoj izdavačkoj kući Norules.

Čak je i među tad novim pesnicima ozloglašeni Jovan Skerlić za njeno delo imao samo reči hvale, i cenio ga toliko da joj je napisao osmrtnicu.

Na Prerazmišljavanju imamo običaj da se raspišemo o Leposavi, a urednica bloga ju je uzela i za master rad, tako da ćemo sada samo linkovati jedan emotivni prikaz zbirke koji je izašao baš ovde.

---

Nerazdvojne

Simon de Bovoar je neizostavna kada je reč o osmomartovskim preporukama, ali tada se uglavnom govori o Drugom polu i ostaloj publicistici, dok se njen posthumno objavljeni kratki roman gotovo uopšte ne pominje. Što je šteta, jer ova autobiografska priča o prvoj ljubavi, s tek neznatno izmenjenim likovima i događajima, pruža literarno besprekoran dokaz da mekota i snaga nisu na suprotnim stranama ženinog puta, kao i uvid u primenjenu feminističku filozofiju.

Zahvaljujući Kontrast izdavaštvu i prevodiocu Novaku Goluboviću danas možemo čitati Nerazdvojne i na našem jeziku, a uz promo-kod PRERAZMISLJAVANJE u onlajn prodavnici izdavača platićete ga 20% manje.

 

---

U mraku

Ana Bolava je pseudonim češke spisateljice koju na našem jeziku čitamo posredstvom IK Imprimatur i prevoditeljke Milke Kovačević, a U mraku roman o sakupljačici lekovitog bilja i mraku njenog tavana za sušenje sakupljenog.

Junakinja Ana zanemaruje posao radi hobija, stabilnost radi zavisnosti od vremenskih prilika i raspoloženja radnika u otkupnoj stanici. Pratimo je kroz preboljevanje posledica razvoda i potonuće u neimenovane fizičke i mentalne tegobe, držimo je za ruku u bolničkim posetama, podsećamo je da stranice za prevod ne treba da iskoristi za prostiranje pod cvetove lipe, pravimo njene spiskove i brojimo novac, sve dok se distanca među čitateljkom i junakinjom potpuno ne stroši i ne postanemo još jedna gošća u njenom umornom telu.

Ovo nije ni laka ni vedra knjiga, ali ljubiteljki literarne fikcije u vašem životu predstavljaće vrhunsku poslasticu.

---

Figuring

Maria Popova je autorka bloga Brain Pickings (sada The Marginalian), na kojem je dvanaest godina delila istraživanje o ljudima značajnim za istoriju umetnosti i nauke, koje su za nju jedno, da bi sav taj rad uspešno smestila u knjigu naslova Figuring. U knjizi su obrađeni životi Johanesa Keplera, Rejčel Karson, Marije Mičel, Harijet Hozmer, Margaret Fuler i Emili Dikinson, sa, neobično ali efektno, naglaskom na njihovoj isprepletenosti nasuprot individualnosti, posebnosti koja se u današnje vreme slavi.

Sjajan prikaz knjige imate na instagram profilu The Gilmor Library.

---

Moja mama zna šta se dešava u gradovima

Radmila Petrović (da, ona s protesta i da, ona s traktorom) je feministkinja pre svega i njena je poezija feministička. To ne znači da je angažovanost njena primarna odlika, već da se i u sirovom, jednako kao u ispoliranom stihu, čita žena svesna sebe čak i kad o sebi tek uči. A znači i to da se više nijedna osmomartovska lista neće objaviti bez njenog imena.

Na Prerazmišljavanju smo već dva puta pisali o zbirci Moja mama zna šta se dešava u gradovima. Jednu kritiku napisao je Nikola Jelinčić, a jednu Isidora Đolović. Koja je vama draža, koja se više uklapa u vaš stav o knjizi?

---

Bonus preporuka:

Ako volite žene i književnost i želite da podržite žene u književnosti, kupujte knjige u izdanju Dibidusa, Štrika, Urban Readsa i sličnih kuća koje žene i vode. I preporučite mi još takvih.

Družimo se na Novosadskom sajmu knjiga ovih dana!