pobednica izazova prerazmišljaton 2022

Pobednica izazova #Prerazmišljaton2022 i njene pročitane knjige

gost autor Misli povodom
Pobednica izazova #Prerazmišljaton2022 jeste Eni Gajanova, koja je tokom cele godine čitala i neumorno pisala o svakoj pročitanoj knjizi na svom instagram profilu. Osvojila je knjigu i još neku knjigoložničku sitnicu, a ona je nas počastila jednim sveobuhvatnim čitalačkim dnevnikom, koji u celosti prenosimo u nastavku.

Na početku 2022. godine odlučila sam da učestvujem u Prerazmišljatonu jer želela sam da se upustim u nešto novo u svom čitalačkom iskustvu, da izazovem sebe i ozbiljnije promišljam šta ću čitati svakog meseca. Na kraju, testiram svoju izdržljivost i da li ću uspeti da ovaj izazov izdržim do kraja. Moram da priznam da mi je ovo čitalačko iskustvo bilo jako zanimljivo i da sam uživala birajući knjige svakog meseca na zadatu temu. 

Januar: Početak

Januar je mesec koji predstavlja nešto novo, početak. Ja sam se odlučila za Raskršće” Džonatana Frenzena.

Ovo je bio moj prvi Frenzen. „Raskršće” je obimna knjiga satkana od psihološki složenih likova. Sama priča prati porodicu Hildebrantovih koja živi u sedamdesetim godinama 20. veka u jednom fiktivnom američkom gradiću. Mislim da je ono što čini ovu knjigu sjajnom način na koji pisac psihološki gradi likove koji nisu crno-beli. Ni za jednog od likova ne možete reći da je samo dobar ili zao. Na momente su vam dopadljivi, na momente želite da zafrljačite knjigu iznervirani njihovim postupcima i mislim da taj doživljaj tokom čitanja čini ovu knjigu magičnom. 

Neka od pitanja koja knjiga podstiče jesu šta znači porodica, biti brat i sestra, šta je to što čini jedan brak, koju odgovornost nosimo prema svojoj porodici, sve to u odnosu na našu moralnost, veru. Frenzen ovde problematizuje i pitanje prošlosti. Da li možemo tek tako da krenemo u novi život, zaboravljajući prošlost? Da li prošlost stvarno možemo da zaboravimo ili će nas ona proganjati i uticati na naše odluke u budućnosti? Da li je potiskivanje, ili terapija, pravi put? Da li sve užase svoje prošlosti podeliti sa najbližima ili je nešto bolje ostaviti za razgovor samo sa svojim terapeutom? 

Februar: Ljubav

Februar se smatra mesecom ljubavi i pošto moj čitalački senzibilitet ne naginje ka klasičnim romansama, odabrala sam da čitam šesti deo Sage o vešcu, „Lastavičju kulu” Andžeja Sapkovskog, jer Saga o vešcu je moja velika čitalačka ljubav. Čitala sam ga sa dosta emocija i polako se opraštala, kao da ispraćam najboljeg prijatelja, i plašila se kako ću preživeti sedmi, poslednji deo. Obožavam kako Sapkovski postepeno uvodi sjajne ženske likove i pošto sam već zavolela Milvu, u ovom delu me je obradovao Angulemom. U ovom delu nemamo fantastična čudovišta već se Ciri i ekipica bore protiv onih pravih — ljudi.

Nekima mogu biti dosadni traktati o rodnoj ravnopravnosti, migracijama, eksploataciji zemljišta, geopolitičkim zbivanjima koje Sapkovski ubacuje odjednom kroz neku pričicu Geralta sa vilenjakom, borbi zatvorenika i zatvorenica… ali ja sam u njima uživala.

Mart: Feminizam

Mart je mesec u kom se slave ženska radnička prava i feminizam. Mislim da nema bolje spisateljice za čitanje na ovu temu od ikone koja je inspirisala drugi talas feminizma, ali se u svojim delima bavi i savremenim temama. Zato sam ja odabrala roman „Tuđa krv” Simon de Bovoar. 

U ovom romanu o slobodi izbora Bovoar primenjuje egzistencijalističku filozofiju. Junaci i junakinje se bore sa svojim životnim izborima, smislom života, moralnim dilemama uoči i tokom Drugog svetskog rata u Francuskoj. Bovoar polazi od ideje da smo bačeni u svet (da svoje bivstvovanje ne možemo opravdati ljudskom prirodom ili višom silom) i sami svojim izborima u datim okolnostima određujemo svoju sudbinu, ali smo isto tako svojim izborima odgovorni i za živote drugih ljudi. Mi smo ti koji imamo moralnu obavezu da li ćemo se suprotstvati ili priključiti junacima doba zlog. Da li ćemo biti apolitični, boriti se protiv ili podržati zlo dok nam drugove i drugarice odnose na streljanje i u logore. Bovoar je sve to lepo upakovala u priču o mladim ljudima koji se bore sa sobom, sa svojim porodicama, koji se vole i pate, žive za svoje ideale u jednom mračnom vremenu.

April: Avantura

April je mesec kada se sve budi i tera nas da više izlazimo napolje i u nove avanture. Uzela sam knjigu koju sam čuvala na polici za neko proleće:Tajni život drveća” Petera Volebena. Peter Voleben čuva i osluškuje šume u Nemačkoj i odlučio je da svoja zapažanja podeli sa nama. Ova knjiga je jako zanimljiva, divna. Smatram da ipak možda nije za preosetljive i empatične, jer može da vas ubije u pojam činjenica da je neko drvo patilo da bi ste vi čitali svoju papirnatu knjigu.

Voleben nas upoznaje sa drvetom kao socijalnim bićem koje solidarno gradi svoju zajednicu zarad boljeg životnog standarda. Drveće shvata ono što ljudi očigledno nikad neće. Drveće živi  jedno pored drugog brinući se da se međusobno ne ugrozi, upozorava jedno drugo na opasnosti koje vrebaju. Živi u jednoj socijanoj državi u kojoj je prihvatljivo da se oporezuju bogatiji da bi se davalo siromašnijima. Poštuju se određena pravila da bi se održavali određeni standardi. Mene je potreslo to što drveće  oseća bol i žeđ i kad nema vode ono počinje da vrišti. Pečurke znaju da budu dobri prijatelji drveću, nazivaju ih „šumski internet”, ALI kao pravi moblni operateri znaju to dobro da naplate. Neko drveće može da pati od peruti i potreban mu je Head&Shoulders. Neka drveta koja su izloženija suncu i ne koriste SPF brže stare i kora im je izborana. A ostaju im i ožiljci od pubertetskih akni i opada im „kosa”.

Pored lepote života koji proživljavaju, autor se osvrće i na najvećeg neprijatelja drveća a to je čovek i njegovo uništavanje šuma i prirode. Budući da drveće u šumi živi kao u porodici, autor naziva gradsko drveće siročadi, koja trpi jer nema podršku potrebnu za pravilan rast.

Maj: Mladost

Maj je mesec mladosti i zato sam izabrala da čitam strip Ms. Marvel: No Normal” G.Willow Willson. Ms. Marvel je prava tinejdžerka koja traži svoj put i smisao na ovoj planeti. Ima šesnaest godina, imigrantkinja je, živi u Nju Džerziju, piše fanfikciju „Avengers” i sanja da postane Captain Marvel kako bi mogla da se ukopi u društvo i spasi svet. Jednog dana to i postaje, ALI — da li je život superheroine savršen? Ne baš. Kamala = Ms. Marvel i dalje ostaje u pubertetu, mora da savlada svoje školske obaveze, da rešava komplikovane prijateljske i porodične odnose, sukobljava se sa roditeljima jer se ne ponaša kako se od nje očekuje i stalno upada u nevolje. Na sve te njene brige dolaze sada i novi neprijatelji sveta sa kojima mora da se suoči kao superheroina. Izuzetno simpatičan strip za tinejdžerke i tinejdžere (i sve nas koje/i se tako osećamo). 

Jun: Duga

Jun je mesec duge i kako ga drugačije proslaviti nego čitanjem klasika feminističke i kvir literature,Orlanda” Virdžinije Vulf. Radnja romana prati plemića Orlanda i njegovo putovanje i promene, kako kroz vekove (radnja se odvija u periodu od 300 godina) tako i kroz pol.

Orlando je jedan slobodni duh i usamljenik koji uživa u poeziji, traga za smislom života i ljubavlju. Postaje miljenik kraljice Elizabete I i svoje slomljeno srce odlazi da leči kao ambasador u Konstantinopolju. Jednog dana se probudi kao žena. Iako je Orlando ostala ista osoba, promena u polu počinje da je menja kroz ophodenje društva prema njoj, imovinsko pravo, način oblačenja koji je sada ograničava i sputava. Daje nam perspektivu i muškarca i žene i odnose društva prema njima. Mnogo mi se dopalo kako oslikava transformaciju iz elizabetanskog u viktorijansko doba, ali i aktuelnost ove knjige, jer i danas se nalazimo na razmeđi starog i novog, a ljudi se uvek boje prelaska iz jednog uspostavljenog poretka na koji su navikli (bio on dobar ili loš) u drugi. Vidimo kako se sve menja, od nameštaja u kući i pića do zakona, morala i ponašanja ljudi.

Ovaj klasik se pored pitanja pola, odnosno roda, bavi pitanjem smisla života, ljubavli, poezije, književnosti, politike i društva i društvenih promena. Roman je inspirisan životom Vite Sakvil-Vest, koja je izgubila viševekovno imanje koje je njena porodica prenosila s kolena na koleno još od kraljice Elizabete I, samo zato što je bila žena. Vulf je knjigom „Orlando” pokušala da tu nepravdu ispravi umetnošću. Ovo je knjiga koja ostaje da živi u vama, knjiga kojoj ćete se vraćati jer ćete stalno uviđati njenu novu vrednost.

Jul: Putopis

U julu je uglavnom vreme za godišnje odmore i putovanja, pa i čitanje tuđih putovanja. Budući da inače ne čitam putopise, morala sam da se malo više udubim u temu i proguglam šta tu ima napisano i koja knjiga bi mi najbolje legla. Tako sam naišla na superstara u knjiškoj zajednici — Džeka Keruaka. Njegov Usamljeni putnik” je zbirka dnevničkih zapisa i priča koje su nastale četrdesetih i pedesetih godina dvadesetog veka. Od lutanja Sjedinjenim Američkim Državama i Meksikom do Maroka, Pariza i Londona. Keruak radi na železnici, brodu, kao oglašivač požara, drogira se, meditira i on je kao jako kul. Nažalost, ovo je prva knjiga koja mi se nije dopala u okviru ovog izazova.

Avgust: Titula

Za avgust smo čitali knjige koje u svom naslovu imaju titulu. Odabrala sam klasik dečje književnosti Čudnovati doživljaji barona Minhauzena” Gotfrida Augusta Birgera. Ponovno isčitavanje ove knjižice bilo mi je jednako zanimljivo kao u detinjstvu. Možda i zanimljivije jer sam u ulozi našeg dragog barona redovno zamišljala neke javne ličnosti iz našeg političkog života, ali i svoje poznanike.

Baron Minhauzen je svetski putnik sa fantastičnim ratnim, pomorskim i lovačkim pričama. Sa baronom ćete leteti sa patkama, visiti na crkvenom tornju kao njegov konj, penjati se na Mesec po pasulju, padati u vulkan i razgovarati sa bogovima i velikim političkim zvaničnicima. Bićete najbolji u najluđim situacijama koje ne možete ni da zamislite. Ovo je sjajna knjižica koju možete da čitate svojoj maloj deci ili rođacima pre spavanja jer je podeljena po avanturama i svakog dana možete da obradite jednu ili dve. Ja sam obožavala kada mi ju je tata čitao, i često mi je bilo žao kad priča prestane i moram da čekam sledeću noć.

Ime barona Minhauzena nosi i jedan mentalni poremećaj, koji karakteriše preuveličavanje svoje bolesti ili povrede, čak i namerno povređivanje kako bi se privukla pažnja na sebe, a za uzrok se obično smatra nedostatak ljubavi i pažnje u detinjstvu.

Septembar: Lektira

U septembru deca kreću u školu i čita se lektira. Ja sam se odlučila za Zrelo doba „Žan-Pola Sartra”, prvi deo trilogije „Putevi slobode”.

„Čovek se nikad ne može osloboditi porodice, to mu dođe kao boginje, čovek ih dobije kad je mali a obeleže ga za ceo život.”

„Zrelo doba” jeste simpatična i pitka knjiga, i jako mi je žao što se od dela Bovoar i Sartra pravi bauk, jer njihovi romani su zapravo jako zanimljivi za čitanje i ne morate biti neki poznavaoci filozofije da biste u njima uživali, iako pronalaženje njihovih filozofskih ideja u romanima stvarno dodaje vrednost. Njihovi likovi umeju da budu iritantni, preispituju smisao svog, ali i tuđeg života, sjajno promišljaju o starenju i šta ono čini njihovom telu, ali i daljoj egzistenciji na ovom svetu. Da li su se ostvarili, da li žive slobodno, da li se dovoljno bore za bolji život drugih…

Knjiga prati Matjea, profesora filozofije u gimnaziji, kojem tridesete donose prve vidljive znake starenja i preispitivanja sopstvenog života. Da li jedina sloboda da budemo upravo ono što jesmo? Da li je naš život samo čekanje? Prosipanje iz prošlosti u prošlost, iz budućnost u budućnost? Ja sam se čitajući najviše povezala sa Danielom, likom koji razmatra samoubistvo ali odlučuje da živi jer ne želi da njegove tri mačke umru od gladi.

„Zrelo doba” jeste aktuelno delo po temama koje obrađuje — abortus, rodne i seksualne manjine, ideja da treba menjati odluke prema tome kako se i sami menjamo, ali napominjem da ga treba čitati sa svešću o tome da je objavljeno 1945. godine, i da njegovi odgovori na pomenute teme neće odgovarati svim današnjim društvenim normama.

Oktobar: Strah

Oktobar je mesec rezervisan za strah. Izabrala sam mangu ,,Skrovište” Masasumija Kakizakija. Glavni junak i narator ove priče jeste pisac Seići Kirišima. Priča počinje pokušajem jednog para da spase svoj brak time što odlazi na putovanje. Kako to biva, par odlazi na ostrvo i zaluta. Imamo pećinu, pokušaj ubistva, čudovište, ali da li je sve tako kako nam se čini na prvi pogled? Kakizaki u pogovoru piše kako je na njega najviše uticao Stiven King. Crtež je sjajan, ali priča nije ostavila neki utisak na mene. Što se tiče mangi i strave, moj senzibilitet više naginje ka Đunđiju Itu.

Novembar: Grad

U novembru sam se po zadatku odlučila zaGrad žena” Kristine de Pizan.

„Vi koje ste umrle, vi koje ste još uvek žive i vi koje ćete  tek doći na ovaj svet, radujte se…”

Kristina de Pizan je bila žena ispred svog vremena a u nekim razmišljanjima čak i naša savremenica, iako je živela u srednjem veku, a njena knjiga staje u odbranu žena od dominantnog mišljenja tadašnjih istaknutih autora. Knjigom i u njoj ona gradi temelje, zidine, kule od dela žena koje su kroz istoriju odlikovane hrabrošću, odanošću, mudrošću, pravednošću, grad za žene, uz pomoć vrlina: Razumnosti, Pravednosti i Ispravnosti. U njemu živi plejada žena koje je istorija zanemarila. Od vladarki, političarki do intelaktualki i duhovno istaknutih žena, poput Amazonki ili Sokratove žene Ksantipe i odane Artemisije.

Premda su neki njeni stavovi danas prevaziđeni, Kristina de Pizan je za savremenu čitateljku korisna po tome što je isticala značaj jednakog obrazovanja, dostupnog ne samo devojčicama i dečacima već i siromašnima, kao osnove ravnopravnosti među ljudima. Govorila je o nasilju koje pojedine žene trpe u braku, o pogubnosti preferiranja muškog nad ženskim detetom od rođenja, o važnosti kriminalizacije silovanja. 

Decembar: Praznik

U decembru su praznici i zima, kao i pravo vreme za čitanje Dikensa. Ja sam odabrala „Zvona”, čija priča prati Tobija Veka, starog i siromašnog kurira, njegovu ćerku Meg i njenog potencijalnog muža Ričarda. Tobi kao kurir raznosi pisma između članova parlamenta i prinuđen je da sluša njihove hvalospeve i trpi psihička iživljavanja. Autor me je iznova fascinirao bajkovitim pristupom temama poput socijalne nepravde, siromaštva, bolesti i patnje onih na društvenoj margini. Dijalozi političara u ovom delu toliko su svevremeni da me je jeza podilazila dok sam ih čitala. Malo me i boli saznanje da se ljudi i pohlepa pojedinih nikada neće promeniti, kao ni ovaj svet kojim takvi upravljaju, ali tu je Dikens da nas malo oraspoloži i barem svojim likovima pruži drugu šansu.


A mi smo već krenuli u #Prerazmišljaton2023. 🙂 Čitate li s nama?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *