Milenko Bodirogić čita se — delovaću vam možda prenadahnuta, ali čitalački dnevnik koji sledi uveriće vas da nisam — kao onaj Andrić kojeg u lamentima traže zabrinuti za dobrobit savremene književnosti. „On nikada nije, kazao je, grlio drveće, ali misli da će mene šuma opčiniti. Tada sam to Rajićevo tobožnje proricanje smatrao tek ekstravagantnošću, a […]
Continue Reading
[…] they were talking — not shaping pellets of information or handing ideas from one to anoter, but rolling words, like sweets on their tongues; whic, as they thinned to transparency, gave off pink, green, and sweetness. ‘Next to the kitchen, the library’s always the nicest room in the house.’ Every summer, for seven summers […]
Continue Reading
Nije krug, nego elipsa, čija je jedna strana bliža uspelosti, veličini, onom kapitalnijem K o kojem povremeno trućam. Da nema petlje poslednje-prve rečenice, rasparalo bi se i ostalo i ostalo bi od romana par prikladnih tropa, ali nije ta struktura jedini kvalitet, nije Bastašić (samo) inženjerka teksta, ima i magije koju u poslednje čitalačko vreme […]
Continue Reading
Ne mora da bude novo da bi bilo dobro, ali gladna novog volela bih da je novije. (Da li se poetika spiska obnavlja ili nikada nije zamrla? Da li to i( )šta govori o društvu ili mi žudnja za razlogom utehom logikom zaklanja plave zavese? Bemliga. Imam još pitanja i ne plačem ja, vi plačete […]
Continue Reading
Družina prstena Nemoj da mi se mešaš u poslove boljih neg što si, ili će da uletiš u nevolje preteške za tebe. (Hem Gemdži) Sve o čemu mi imamo da odlučimo jeste šta da činimo s vremenom koje nam je dato. (Gandalf) Mnogi što žive zaslužuju smrt. A neki koji umiru zaslužuju život. Možeš li […]
Continue Reading
Ni pisce* poslednjih godina ne čitam da bih se s njima usaglašavala ili krvila, nego da bih upijala lepe rečenice. Proučim ih ja, prerazmislim, ponešto čak od njihovih stavova i proradim i provučem oko svojih, ali ne trudim se da od njih naučim baš sve čemu su me, kao čitaoca, nameravali naučiti. Tako filozofe i […]
Continue Reading