Čitam vest o tome kako „narodne patrole” u Beogradu presreću migrante i zavode red. Trudim se da ne zamislim psihološki profil čoveka koji je dovoljno bahat i uveren u svoje pravo da preuzme takvu inicijativu i to ni manje ni više nego u ime „naših žena i devojaka”. I dok mi sluz te informacije izlazi iz ušiju i curi po tastaturi, prisećam se mnogo uspešnijeg „revolucionara” čija je priča, doduše fiktivna, rasturila blagajne. U pitanju je Džoker iz prošlogodišnjeg istoimenog filma. Zašto je na protestima širom sveta sve češća maska Džokera? Mnogi su u njemu prepoznali pobunjenika protiv države (pa i kapitalizma) i prisvajaju tu oznaku. Verujte dramaturškinji, velika je…