Dame i gospodo, predstavljamo vam uvaženog pisca u kraljevskom znaku Lava a to je jedan, jedini Džordž Bernard Šo!
Rođen je u Dablinu 26. jula 1856. godine odakle se seli u London i ostvaruje zavidnu spisateljsku karijeru.
Književni opus mu je raznolik i kraljevski raskošan kako jednom Lavu i dolikuje: prvenstveno je bio dramski pisac, pa romansijer, esejista, novinar, književni, pozorišni i muzički kritičar.
Kao pisac svoj lavovski tron zauzeo je osvojivši dve najprestižnije nagrade za književnost a to su Nobelova nagrada za književnost 1925. godine i Oskar za najbolji adaptirani scenario (Pygmalion) 1938. godine. Autor je mnogih drama, što govori u korist Lavovskoj marljivosti, a smatra se da je jedini dramski pisac bolji od Šoa – sam Šekspir.
Iako rođen pod znakom životinje mesoždera, Šo je bio vegetarijanac. Tu se može prepoznati lavovska plemenitost.
Bio je neumoran radnik u svakoj oblasti kojom se bavio, težeći kao pravi Lav da u svemu dobije titulu NAJ. Lavovsko samopouzdanje Šo pokazuje i svojom ulogom u revolucionizovanju komedije. Poznat je i kao predstavnik novog realizma na britanskoj pozorišnoj sceni.
Džordž Bernard Šo je bio čovek snažne, izdržljive prirode i pronicljivog i smelog duha, koji nije verovao u više sile, nego u kvarljivost samog čoveka. Tamne strane krune vidimo u njegovoj gorkoj kritičnosti do podsmeha i podsmešljovosti do cinizma. Ipak, pisao je plodno i velikodušno nam ostavio mnogobrojna dela za analizu i putokaz u životu.
Iskrena ubeđenost u ispravnost svojih stavova može se protumačiti i kao sujeta, koja jeste kamen spoticanja za tipičnog Lava. Usmerenost na pozorište takođe ukazuje na tipično lavovsku potrebu za pažnjom. Uprkos svemu tome, Šo je obožavan i uvažen.
Lavovsku glamuroznost vidimo i u tome što postoji pridev šoovski, sa značenjem britko, kulturno i inteligentno.
Reči samog pisca: Život nije pronalaženje sebe. Život je stvaranje sebe.
