Hladno nizanje događaja i ljudi, bez udubljivanja u psihologiju vremena i likova. Sve što saznamo o nečemu ili nekome saznali smo iz crtica i kao slučajno ubačenih rečenica. Nekako je baš tako uspela da mi zadrži pažnju od od prve do poslednje strane.
Neobična slika civilizacije, nivo Pariza o kom se malo ko usudi da piše. Nestaju ljudi, nestaju misli, nestaju ljubavi i zgrade i ulice, ali ostaje duh bede i borbe, koji lako zarobi nove karaktere i pretvori ih u stare tipove.
Vredi pročitati.
Vredi pročitati.
