„Desilo se, znači može se desiti ponovo.” — Primo Levi Roberto Rikardi italijanski je pisac koji se ponudio kao spona između priče Jevrejina koji je preživeo holokaust i čitalaca koji moraju da znaju. Ovo je priča Alberta Seda, kojem tetovaža iz Aušvica nije poništila ličnost, koga je Roberto Rikardi upoznao i pomogao mu da progovori. Zato ovaj roman, premda potpisan Rikardijevim imenom, progovara prvim licem Alberta Seda. Povlačeći se na obode, u predgovor i pogovor, Rikardi dopušta ispovesti da obujmi onoga do koga dođe, a pripovedaču da…
-
-
Draga Idžeavele – Čimamanda Ngozi Adiči
„Postoji jedan razlog da se planer zove ženski planer — ako ima menstrualni kalendar. Postoji jedan razlog da se brijač zove ženski brijač — ako ima menstrualni kalendar.” – Lazar Čovs Čimamanda Ngozi Adiči rođena je 1977. godine. Bavi se književnošću i aktivizmom i to dvoje spaja u delima koja pripadaju oblasti nefikcije, odnosno publicistike. Iako su njeni romani u lektiri za studije engleskog jezika i književnosti, popularnost koju danas ima stekla je govorom na konferenciji TED koji je potom pretvorila u knjigu — „Svi bi trebalo…
-
Iznuđivač – Džon Grišam
Ako je verovati blurbu sa korica, ovo je roman pun preokreta, koji vas drži u napetosti do samog kraja gde vas čeka šok. (Isto tako, ako je verovati Večernjim novostima, zemlju nam uništava rodno osetljivi govor stranih plaćenika, dok se strani investitori upinju da je spasu.) Džon Grišam važi za autora „najboljih pravničkih trilera”, po njegovim romanima snimljeni su filmovi, a o njegovoj popularnosti među ljubiteljima žanra govori to što mu knjige na našem jezičkom području objavljuju Znanje i Vulkan. Malkolm Banister, glavni junak „Iznuđivača”, koji ima ulogu pripovedača, četresneštogodišnji je bivši…
-
Istina i druge laži – Saša Arango
Stiže mi, sad već pretprošle godine, ceger sa grbom Sveučilišta u Zagrebu. U njemu „Priče za laku noć za mlade buntovnice”, i još tri knjige. Uz njega, doduše mejlom a ne autobusom, stiže i Milovanova reportaža sa Interlibera. U toj reportaži nije bilo srce Baš Čelika, iako se reči u ovom pasusu nižu kao da jeste, nego napomena da bi bilo lepo kad bih te poklon-knjige pročitala i prikazala na blogu pre ubacivanja u Razmenu. Do danas nije došao red na sve njih, što vam otprilike daje…
-
Popodne pisca – Peter Handke
Prvo, najprvije i pre svega (iako kao ne volimo da smo površni) — k o r i c e su prelepe! Radila ih je Sonja Bajić, za koju ste mogli čuti (ako nikako drugačije) zbog knjige „Kakva ženska!”, o kojoj sam već pisala na blogu, a pominjem je i u poslednjem video-klipu na kanalu Knjigoložnica. Zatim, moram da pohvalim uređenje izdanja. Ko god je sa mnom proveo dovoljno vezanih sati razgovora, čuo je šta sve zameram izdavačkim kućama, posebno onima velikih izloga. Jedna od zamerki odnosi se na nepostojanje predgovora,…
-
Ričard Ovejn Roberts — Sva mesta na kojima smo živeli
Nismo kliknuli Ričard Ovejn Roberts i ja. Kažu da postoji naučno objašnjenje za to što stari ljudi ne vole mladu muziku; čitajući „Sva mesta na kojima smo živeli” prvi put, osećala sam se kako su se morali osećati stari ljudi iz tog istraživanja. Čitajući je drugi put, izdvojila sam priču „Eksplicitna/ retka komunikacija” i o njoj napisala tekst Kanje Vest kao književni lik koji je objavila Bosonoga. Tek treće čitanje doteralo me je do duvara, tj. do staklenog zida sobe na 31. spratu, gde sam…
-
Ulica dobre sreće / Mesec borbe protiv raka dojke
Oni koji nas čitaju od prošlog oktobra, znaju da Mesec borbe protiv raka dojke ima poseban značaj za ovaj blog. Ukratko — da nije bilo redovnih (samo)pregleda, ne bi bilo Prerazmišljavanja. Zato u oktobru za vas prerazmišljavam knjige koje obrađuju temu ‘ženskog raka’. Prvi ovakav angažovani tekst posvetila sam Mirjani Đurđević i njenoj delimično autobiografskoj knjizi „Čim preživim ovaj roman”, koju je napisala pre nego što je mogla biti sigurna da će preživeti. Danas pokušavam da urečeničim utiske o „Ulici dobre sreće”, memoarskom delu još jedne pobednice: Marjam Manteghi. Knjige o…
-
Lisica – Dubravka Ugrešić
Dubravku Ugrešić ne treba posebno predstavljati: ona je jedna od najcenjenijih među savremenim piscima sa „naših” prostora, njene su knjige prevođene na dvadeset stranih jezika i dobitnica je mnogih nagrada, a poslednju u nizu, ovogodišnju nagradu tportala, dobila je upravo za roman „Lisica”. Čitaocima njenih tekstova na sajtu Peščanik i obožavaocima Štefice Cvek već su dobro poznati Dubravkin britki humor i njen elokventni šarm. Tako i ovde, na relativno malom broju strana (291, ali zaista se čini da ih je manje, a pri kraju knjige želi da ih…
-
Razgovor kao Andrićev most / Leva ruka tame Ursule Legvin
Predanja o prorocima predstavljaju opšte mesto u celoj porodici Čoveka. Bogovi govore, duhovi govore, računari govore. Proročanska dvosmislenost ili statistička verovatnoća pružaju odstupnicu, a protivurečja odagnava vera.” „Leva ruka tame” Ursule Legvin nije alegorično-satirično delo koje bi u priči o svetovima odrazilo naš svet i naše društvo, već prava fantastika. Pokazuje jedan od mogućih svetova i njegovu moguću interakciju sa našim, tj. jednom od mogućih budućih verzija našeg. U zavisnosti od toga kako je čitalac senzibilisan i koliko je egocentričan (/geocentričan), toliko će učitati/ naučiti o našoj…
-
Poricanje – Lena Andešon
Roman „Poricanje” predstavlja samostalni nastavak „Ogrešenja”, romana o prvoj užasnoj, neumerenoj i nesrećnoj ljubavi uspešne naučnice Ester Nilson. Ester Nilson bavi se filozofijom, prevodi, piše drame, eseje i pesme, i verovatno još svašta što nisam pribeležila i sad mi ne pada na pamet. Uspešna je koliko se u njenoj rasplinutoj a ipak uskoj i povrh svega labavo uvezanoj struci može biti, ali. (Tu se setim profesora Miloša Kovačevića i njegovog omiljenog primera za vežbanje (u kojem se ne pominje pobeda Zvezde) — Ali devojci sreću kvari.)…
