Tihomir Jovanović se fantastikom bavi iz hobija. Više od dvadeset godina. Onako usput. Napiše neku priču, novelu, knjigu–dve, prevede jednog Lavkrafta dok uređuje dva fanzina, organizuje SF konvenciju, onako usput, ništa ozbiljno. Kad već ide na taj „pravi” posao, on usput uređuje almanah stvaralaštva radnika, znate već — iz hobija, ide čovek tamo svaki dan. Na Razlistavanju, u društvu najbližeg saradnika Svetislava Filipovića, predsednika Udruženja fanova naučne fantastike „SCI&FI”, pričao nam je o aktivnostima Udruženja, nastanku i razvoju fandoma, fanzina i fanfikcije, kako u svetu tako i…
-
-
Šta čitaju Bookstanovci? (Bookstan 2019)
Polaznici radionice književne kritike 4. međunarodnog književnog festivala Bookstan preporučuju nam knjige koje smatraju vrednim pažnje Nikola Jelinčić obogatio je svoju policu trima zbirkama poezije. Ne preporučuje nijednu posebno, već nas upućuje u one zanemarenije uglove knjižare, da tamo pronađemo nešto što inače ne bismo. Ena Hasečić: „Preporučujem Tri Evine kćeri, roman koji kroz preplitanje priča iz prošlosti i sadašnjosti otvara pitanja koja se tiču identiteta, mjesta vjere u životima ljudi, te, kao i svi romani ove autorice, progovara o sukobu Istoka i Zapada. Naravno, preporuka ide…
-
A jednom nam je u goste došao Nikola Đuričko
Na Danima Laze Kostića u okviru Sajma knjiga u Novom Sadu, 6. marta 2019. godine, najboljom knjigom za decu objavljenom između dva Sajma proglašena je zbirka priča „Dogodovštine jednog Džonija” u izdanju Vulkančića. Kako se i Prerazmišljavanje, na poziv Novosadskog sajma, našlo među štandovima, to nam je bila divna prilika da porazgovaramo s autorom nagrađene knjige. Nikola Đuričko, kako sam kaže, nije pisac, samo je, eto, napisao knjigu — najbolju između dva Sajma. Njegova glumačka strana, premda daleko veća i utvrđenija, ipak nije bila tema ovog razgovora. Prerazmišljavanje su, pre svega, privukle Džonijeve dogodovštine u svetu…
-
Prerazmišljavanje u Prizrenu – putopisni dnevnik
— Što se ne prijaviš za Dokufest? Ima još jedno mesto. — Ali, ja nisam ni novinarka niti se razumem u filmove niti umem da fotografišem, ni… — Ako nećeš ti, ja ću. I prijavim se. I dobijem akreditaciju. I sednem u futuristički autobus. Usput naučim da držim foto-aparat i da pišem u vozilu u pokretu i da sam poprilično uzbuđena što ću upoznati to legendarno Kosovo o kojem, bejah uverena, ovi glasni samo lažu. U okviru programa #prvikadar, zajedno sa još dvoje učesnika, dobila sam zadatak…
-
Prerazmišljavanje #15 – Kritiku će svi pisati
Juče sam imala priliku da održim jedan čas pripreme za prijemni ispit iz književnosti, za grupu budućih žurnalista. Lepo smo prošetali kroz grubu podelu na epohe, izrazgovarali i pozakačinjali na pravce dela, autore, likove, pojmove iz teorije književnosti. Zapelo je tek kada smo došli do kritike. Neko se setio Jovana Skerlića, neko Bogdana Popovića, i tu stadosmo. Nema. Rovariše deca po skriptima, uključivaše telefone, zagledaše se ispod oka… i ništa. Nema. Na kraju neko stidljivo pomenu Teofila Pančića, na moje podsećanje da, eto, postoje i nekakve preporuke knjiga…
-
Pisac koji je poklonio svoju biblioteku
Ima ljudi koji knjigu doživljavaju prvenstveno kao predmet, kao nešto što treba da se čuva u zatečenom stanju. Vlada u poslednje vreme neko knjigolopoklonstvo u svetu, naročito po ovim knjiškim fejsbuk grupama. Pričaju kako će tehnologija ubiti knjigu, kako treba paziti na biblioteke fizičkih knjiga, braniti ih od zlih elektronskih, i primetila sam čak tendenciju da se knjige ne pozajmljuju, da se jedva i skidaju sa polica, da se više pazi na hrbat nego na sadržaj knjige. Za Stefana Radulovića, autora prozno-pesničke zbirke Vrtlog (CreateSpace, 2016), poznatog i kao ‘onaj što je…
-
Kritiku će svi pisati
Juče sam imala priliku da održim jedan čas pripreme za prijemni ispit iz književnosti, za grupu budućih žurnalista. Lepo smo prošetali kroz grubu podelu na epohe, izrazgovarali i pozakačinjali na pravce dela, autore, likove, pojmove iz teorije književnosti. Zapelo je tek kada smo došli do kritike. Neko se setio Jovana Skerlića, neko Bogdana Popovića, i tu stadosmo. Nema. Rovariše deca po skriptima, uključivaše telefone, zagledaše se ispod oka… i ništa. Nema. Na kraju neko stidljivo pomenu Teofila Pančića, na moje podsećanje da, eto, postoje i nekakve preporuke knjiga…
