Onore de Balzak rođen je na dan ove objave, 20. maja, 1799. godine u Parizu.
Bio je, kao što svi znamo, francuski romanopisac i dramski pisac, jedan od retkih koji je doživeo slavu za života.
Sabrana dela njegovih romana čine monumentalno kanonsko ostvarenje pod krovnim nazivom „Ljudska komedija”, predstavljaju panoramu života u Francuskoj nakon Napoleona i uopšteno se smatraju njegovim najvećim delom.
Izabrati pravog predstavnika Bika među piscima bio je izazovan zadatak, između ostalog i stoga što se mnogi uklapaju u taj astrološki profil. Ipak, izabrala sam Balzaka jer je tako bilo najlakše, ako ne i najočiglednije, što opet ide podruku s mojim Jupiterom u Biku.
Zemljani znaci, naročito Bikovi, čvrsto stoje na nogama i vide svet i njegove stanovnike onakve kakvi jesu. Balzak se smatra jednim od utemeljivača realizma u evropskoj književnosti, zbog svoje promućurnosti i nefiltriranog prikaza društva. Poznat je po svojim realno prikazanim likovima u svoj njihovoj složenosti. Poput pravog Bika pazio je na svaki detalj tako da su i njegovi sporedni likovi opsežni, moralno ambivalentni i kao takvi potpuno ljudski. Napisao je: „Autor čvrsto veruje da će ubuduće samo detalji određivati vrednost dela”.
Neživim predmetima takođe je pripisivao ljudske osobine, što nam govori mnogo o njegovom fokusu na materijalno – opet jedna od osnovnih osobina Bikova. Tako grad Pariz prestaje da služi isključivo lokalizaciji, već i sam postaje junak mnogih Balzakovih dela. Moć sagledavanja neživih predmeta, pa čak i čitavih gradova kao ljudskih bića, govori nam i o grandioznoj bikovskoj ljubavi, nekad nesagledivoj.
Tvrdoglavost mu je čitavog života pravila probleme i ometala ambicije da uspe u svetu biznisa, što prati svakog Bika nevezano za profesiju za koju se odluči.
Ljudska komedija odražava tipske životne poteškoće, ali izvorno uključuje autobiografske elemente. Onore de Balzak je rođen u porodici koja je težila da stekne ugled kroz rad i trud. Njegov otac je promenio prezime u plemićki zvučno „Balzak”, a Onore mu je kasnije dodao, bez zvaničnog priznanja, plemićku oznaku „de”. Bikovi često teže da ostvare socijalni status ili titule i trude se da budu shvaćeni kao krem de la krem društva.
Želeći da u sina usadi istu radnu etiku koja je njemu samom donela društveno poštovanje, otac mu je namerno davao vrlo malo novca za trošak. Ovo je Balzaka činilo predmetom ismevanja među znatno bogatijim školskim drugovima i ostavilo naročitu ranu na bikovskom srcu željnom ugađanja i komfora. Novac je veliki motiv u svim njegovim delima jer Bikovi teže materijalnom i tu pronalaze sigurnost, koja je životni postulat svakog zemljanog znaka.
Nakon što je napisao nekoliko romana, Balzak je osmislio ideju za čitavu seriju knjiga koje bi predstavile panoramski portret „svih aspekata društva”. Čim mu je ta ideja pala na pamet, Balzak je potrčao u stan svoje sestre i uzviknuo: „Postaću genije”. Bikove često pokreće ovako ispoljena upornost i samouverenost. Bikovi su ti koji stvarno vide ljude oko sebe, a Balzak je znao i kako da ih prenese na papir.
Balzakove radne navike bile su legendarne, pa bi narodna izreka mogla da glasi „vredan i radan kao Bik”. Pisao je svakog dana između jednog sata iza ponoći do osam sati ujutru, a ponekad i duže. Mogao je da piše veoma brzo, a neki od njegovih romana, napisanih perom, sastavljeni su brzinom ekvivalentnom trideset reči u minutu na modernoj pisaćoj mašini. Pisao bi satima, podstaknut bezbrojnim šoljama crne kafe.
Drugi znaci često opisuju Bikove kao opsesivne, zbog strastvenosti kojom se odlikuju i čije granice su im jedino mutne. Bikovi zaista moraju da isteraju svoje do kraja, makar ih to koštalo života. Balzak je preminuo samo pola godine pošto je konačno brakom krunisao svoju dugogodišnju ljubav prema Evelini Hanskoj, aristokratkinji prethodno udatoj za drugog, zbog koje, prema sačuvanim pismima, „nije mogao ni da spava ni da radi”.
Balzakove romane karakteriše gotovo beskonačan izvor energije koji pokreće njegove likove. Boreći se protiv struja ljudske prirode i društva, češće gube nego što pobeđuju, ali retko odustaju. Ova univerzalna osobina odražava Balzakove sopstvene društvene borbe, i jednom za svagda dokazuje da je Balzak kao pisac u celosti Bik.
