Postoje dva tasa, a izbora ima napretek. Iscrpnim razmatranjem, Vaga se svela na dva umetnika, donete su dve odluke kako bi se izbeglo konačno odlučivanje. Na jedan tas stavljamo leporečje, bajkovito i ljupko, koje čitamo kod Oskara Vajlda, a drugi tas je svakako rezervisan za našeg nobelovca, Iva Andrića.
Šarmantne Vage oličenje su umetnosti. Unikatne su same po sebi, jer su jedini predmet u zodijaku. Poznate su po neodlučnosti, ali i po osećaju za pravdu, po istančanom ukusu, po dražesnosti, koliko i po površnosti.
Ispostavilo se da su mnogi pisci rođeni pod konstelacijom Vage: proverite svoju biblioteku, sigurno ćete naći barem dve.
Što se naše dve Vage tiče, prvo kao dobri domaćini ukazujemo čast Oskaru Vajldu.
Rođen je u Dablinu, 16. oktobra 1854. U Londonu je stekao popularnost među književnicima. Najveću slavu doživeo je objavivši „Sliku Dorijana Greja”. Kao što se vaga uvek prirodno naginje, samim svojim prisustvom, smirenim i ljubaznim, Vage privlače pristalice.
Osobe rođene u ovom znaku uživaju u društvu, javnim skupovima, zabavama, jer lako ostvaruju komunikaciju sa drugima zahvaljujući svom šarmu. Može se reći da je Vajldu londonska gospoda oprostila mnoge – za to vreme – bezobrazluke, upravo zbog talenta.
„Slika Dorijana Greja” ogledalo je Vage, jer je spoj lepote i sklada, socijalne nepravde i nereda. Vage su takođe poznate kao strogi, objektivni kritičari.
Njihova Ahilova peta jeste neodlučnost, iz koje ulaze u vrtlog sumnje i strmoglavljuju se ponekad u ponor. Kao što je i učinio na kraju svog života Vajld. Ovaj srećni princ našao je sreću u svojoj magičnoj bašti, gde je uvek sve u savršenoj ravnoteži, gde vlada večno proleće, u životu van stvarnosti.
Srećan rođendan, gospodine Andriću!
Počnimo ovaj odeljak s lepim manirima, jer Vage svakako cene pristojnost i bonton.
Rođen u Travniku, detinjstvo provodi u Višegradu, gde ga je majka ostavila sestri na čuvanje nakon smrti njegovog oca. Tamo pronalazi pozamašnu inspiraciju, koja je zaslužna za ukazanu mu najveću knjišku čast. Dobija Nobelovu nagradu 1961. godine „za epsku snagu sa kojom je nalazio teme i oslikavao ljudske sudbine izvučene iz istorije svoje zemlje”.
Velika umetnost uvek se rađa iz velike patnje. Vage su takođe veliki borci za pravdu, nepravda ih gotovo fizički boli. Tako je Andrić kao student bio i u zatvoru, što ga je podstaklo da piše pesme u prozi. Vage umeju ružno da izobliče u lepo.
Pisao je mnogo. Bio je plodan pisac. Sve o njemu svi znamo. Tako bi barem trebalo da bude, da se Vage pitaju. Obrazovanje, umetnost, pravdu i obavezno civilizovano ophođenje stavljamo na tasove i balansiramo u savršenu harmoniju.
U Beogradu je osnovana Zadužbina Ive Andrića, jer je prva i najvažnija odredba njevovog testamenta bila da se njegova zaostavština sačuva kao celina i da se nameni za opšte kulturne i humanitarne potrebe.
Naš Ivo Andrić, naš most sa svetom.
