-
Stevan Sremac – Ivkova slava
„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film. Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako smetnuvši s uma narodnu „S kim si – takav si“, požurimo da se sažalimo nad problemima domaćina.
-
Stevan Sremac – Pop Ćira i pop Spira
Čitajući ovaj roman drugi put, deset i malo još godina kasnije, čini mi se da sam uživala više nego pri prvom, osnovnoškolskom čitanju. U osnovnoj školi imamo istraživačke zadatke koji bi trebalo da nas provedu kroz delo, redom, onim putem kojim nastavnik najradije prolazi.
-
Volter – Kandid, ili Optimizam
Smatra se da je Volter „Kandida“ pisao u svojoj najpesimističnijoj fazi. Međutim, centralna poglavlja ismevaju obe filozofije – i optimizam i pesimizam – kao greške u obrazovanju/ vaspitanju i posledice nedostatka raznovrsnog iskustva. Što se stila tiče, ukratko, u Volteru ima malo Aristofana Kada je neko zaljubljen, ljubomoran i išiban
