-
Po šumama i gorama (čitalački dnevnik)
Milenko Bodirogić čita se — delovaću vam možda prenadahnuta, ali čitalački dnevnik koji sledi uveriće vas da nisam — kao onaj Andrić kojeg u lamentima traže zabrinuti za dobrobit savremene književnosti. „On nikada nije, kazao je, grlio drveće, ali misli da će mene šuma opčiniti. Tada sam to Rajićevo tobožnje proricanje smatrao tek ekstravagantnošću, a nije prošlo ni dva meseca nakon prvog hodanja kada sam osetio neodoljivu želju da zagrlim jednu bukvu, tridesetak metara visoku, sivopepeljaste kore, čiju sam glatkoću potom osetio na levom obrazu, na dlanovima i na jagodicama prstiju. Voleo sam da grlim i divlje trešnje, ogromne trešnje, za koje nisam ni slutio da postoje, oko čijih je…
-
Uhvati zeca, Bosnu ili genijalnu prijateljicu / čitalački dnevnik
Nije krug, nego elipsa, čija je jedna strana bliža uspelosti, veličini, onom kapitalnijem K o kojem povremeno trućam. Da nema petlje poslednje-prve rečenice, rasparalo bi se i ostalo i ostalo bi od romana par prikladnih tropa, ali nije ta struktura jedini kvalitet, nije Bastašić (samo) inženjerka teksta, ima i magije koju u poslednje čitalačko vreme zahtevam. Ona bi rekla da ne možeš nekoga imati. Ali ne bi bila u pravu. Možeš posjedovati ljude za sramotno malo. Kada bi mogla, zavukla bi mi se između dvije rečenice kao moljac među dva rebra na venecijaneru, pa bi mi dokrajčila priču iznutra. Sebe bi preobukla u svjetlucave krpe kakve su joj se oduvijek…
-
Pioniri maleni, mi smo morska trava / čitanje dužim putem
Ne mora da bude novo da bi bilo dobro, ali gladna novog volela bih da je novije. (Da li se poetika spiska obnavlja ili nikada nije zamrla? Da li to i( )šta govori o društvu ili mi žudnja za razlogom utehom logikom zaklanja plave zavese? Bemliga. Imam još pitanja i ne plačem ja, vi plačete ulicama i jedanaesticama i grabite ka peškirima državama i suncobranima zastavama, dužim putem, preko prekarne zime i proleća, na more.) Tvoja mama je radila u fabrici. Smrdelo je na olovo i papir i svake sekunde čuli su se tupi, jednolični udarci. Tvoja mama je radila u fabrici u kojoj se svakog dana pravila istina.…
