Ono što je Vasko Popa za paradigmatski niz, to je Miloš Crnjanski za sintagmatski. „Bilo jednom jedno kraljevstvo, u srcu Evrope, koje se zvalo: Hungarija.” Prva rečenica u romanu izneverava žanr bajke (znamo koliko Crnjanski voli da se igra žanrovima). Kao celina i u pojedinačnim rečenicama, početak romana čita se kao najava razrešenja, koje postaju… Continue reading Druga knjiga Seoba — beleške i citati
Znate, sigurno znate osećaj... Na primer, putujete autobusom, kolskim putem, preko Šumadije, iz slušalica u onaj čvor u stomaku teče Heartlines, i u trenutku kad se nizbrdica poklopi sa stihom, shvatite da se svi putevi kojima ste ikad prošli stiču u šare na dlanu. E, kad vam je u tom trebutku na krilu Hadžiluk plemenitom snu... Dobro,… Continue reading Boris Maksimović – Hadžiluk plemenitom snu
Ni pisce* poslednjih godina ne čitam da bih se s njima usaglašavala ili krvila, nego da bih upijala lepe rečenice. Proučim ih ja, prerazmislim, ponešto čak od njihovih stavova i proradim i provučem oko svojih, ali ne trudim se da od njih naučim baš sve čemu su me, kao čitaoca, nameravali naučiti. Tako filozofe i… Continue reading Prerazmišljavanje #12 – Čitanje filozofije
Gledam ovaj mlad a već elitizmom zaražen narod i upinjem se da nađem način da učenicima objasnim da nije ključ u štivu nego u umeću čitanja. Kažu da je Dž. K. Rouling rekla da su knjige koje čitamo ogledala, i da budala ne može u njima naći genijalnost. Red je sad prepešačiti to minsko polje… Continue reading Prerazmišljavanje #9 – Moja ćerka će čitati Tvajlajt
