-
Svi pišu ono što bi želeli da čitaju – razgovor s Tihomirom Jovanovićem
Tihomir Jovanović se fantastikom bavi iz hobija. Više od dvadeset godina. Onako usput. Napiše neku priču, novelu, knjigu–dve, prevede jednog Lavkrafta dok uređuje dva fanzina, organizuje SF konvenciju, onako usput, ništa ozbiljno. Kad već ide na taj „pravi” posao, on usput uređuje almanah stvaralaštva radnika, znate već — iz hobija, ide čovek tamo svaki dan. Na Razlistavanju, u društvu najbližeg saradnika Svetislava Filipovića, predsednika Udruženja fanova naučne fantastike „SCI&FI”, pričao nam je o aktivnostima Udruženja, nastanku i razvoju fandoma, fanzina i fanfikcije, kako u svetu tako i kod nas, predstavio svoj uređivački i stvaralački rad i podelio nekoliko knjiga zadovoljnim knjigoložnicima. Nakon završenog programa, imali smo želju da još malo popričamo sa…
-
Vladimir Lazović – Sokolar
— Iako se u mom i tvom svemiru različito shvata kompleksan broj, čini se da je brzina svetlosti i vaš nerešiv problem? — Brzina svetlosti? Govorim o uzroku, ne o posledicama. Ja mislim na brzinu prostiranja mraka! „Problem”, 1979. Čitanje „Sokolara” nije izazov, ali jeste (još kakav!) poduhvat. Razvrstanost u podžanrove (alternativna istorija, mač i magija, kiberpank i futurofantastika, moderne bajke i mitovi) olakšava čitanje i probiranje odgovarajuće sorte fantastike, ali znatno otežava kritičarenje opusa kao celine, jer priče nisu poređane hronološki. S treće strane, namerna antilinearnost u kompoziciji zbirke (osim što odražava mnogostrukost puteva koje Lazović istražuje mnogovremeno) podvlači nameru priređivača: „Sokolar” nije tu da isprati književni razvoj Vladimira Lazovića, već da objedini njegov…
-
Henri Džejms – Okretaj zavrtnja
Pisanje o knjigama na osnovu beležaka „iz stare sveske“ nekad bude lakše od pisanja „na živo“. Bezbolno se izostavi sve osim opšteg utiska i onoga što žvrljotine i prepisani citati promeškolje. Ova beleška iz stare sveske nastala je početkom septembra 2014. godine, kad sam se upoznala sa Henrijem Džejmsom i mačkom sad već bivših komšinica. O mački ću drugi put.
-
Mihail Bulgakov – Majstor i Margarita
Đavo (u inostranom odelu, što je ruskom čoveku onog doba bilo primamljivo koliko i Faustu Mefistov šešir s perjem) dolazi u Rusiju da dokaže postojanje Boga. Predstavlja se kao istoričar (bavi se istorijom, što će reći storijama, što će reći pričama) što ga, po logici čitanja posle ponoći, u vezu dovodi sa pojmom pisca – stvaraoca – lažljivca. Da bi pesnik (stvaralac uopšte) bio dobar, mora sam verovati u ono što napiše. Zato su
-
Pripovesti barda Bidla
(s komentarima profesora Albusa Dambldora) Čak i ako vas ne zanimaju Bidlove priče za decu, podstaknuti knjigom Rite Skiter pokušaćete da preko komentara odgonetnete Dambldora. Uspećete, onoliko koliko je to s ličnošću poput njegove moguće. Zbirka sadrži pet čarobnjačkih bajki: 1. Čarobnjak i skakućući lonac 2. Vrelo velike sreće 3. Veščevo kosmato srce 4. Baka-zekonja i njen Cerekajući panj 5. Priča o tri brata
-
F. M. Dostojevski – Dvojnik
Onaj koji je sad sedeo prekoputa gospodina Goljatkina bio je užas gospodina Goljatkina, bio je stid gospodina Goljatkina, bio je noćašnji košmar gospodina Goljatkina, jednom rečju bio je glavom gospodin Goljatkin. Čovek koji se ohrabruje ukazivanjem sebi na tuđe nedostatke, iz halucinacije u relanost priziva dvojnika koji bi ga dodatno ponizio. Čitaocu se u trenutku razdvajanja Goljatkinovog na dva po formi identična službenika
-
Milovan Glišić – Izabrane priče
Puna mehana seljaka. Zbijaju šalu, zadirkuju jedan drugoga, pričaju gde je koji što nagrabusio i smeju se. Ova zbirka je korpa u krojačkoj radionici – puna najrazličitijih krpa i traka iz života srpskog sela. Neke su, poput “Roge”, šarene i tople, neke, kao “Glava šećera”, večito nove i grube, a neke meke i prijatne na dodir uprkos pohabanosti, poput priče “Posle devedeset godina”.
-
Dragutin Ilić – Sekund večnosti
Ova knjiga zaslužuje pravu, “mrsnu” recenziju. Baš onakvu kakvu ja ne umem da napišem. Srećom, ima ko ume, pa se ja ne osećam krivom što joj pristupam ne-naučno. (Za “naučno” – potražite Damjanova, za “blogersko” – čitajte dalje. Roman pročitajte u svakom slučaju.) Činilo se da je stari Radžputana srebrenim kopljem prikovao zdravlje i radost u zidove svojih
-
Sergej Lukjanjenko – Straža sumraka (Straže #3)
(Ova bi trebalo da se zove Sumračna straža, kako bi se ispoštovala forma. To nije jedini “ustupak” prevodu, pa je zato najbolje čitati ih u originalu. (Kao i sve druge knjige, uostalom.)) Priloženi tekst nije od značaja strani Svetla. – Noćna straža Priloženi tekst nije od značaja strani Tame. – Dnevna straža Naj(su)mračnija od svih pet, Straža sumraka čitaoca upoznaje sa Inkvizicijom
-
Sergej Lukjanjenko – Dnevna straža (Straže #2)
Drugi deo petoknjižja prikazuje granicu između Straža iz ugla Tamnih, iako Anton Gorodecki ostaje “najglavniji” junak. Jednakost između vojnika Svetla i Tame, kao i neopredeljenost autora, vidi se već na prvoj strani, koja se ni po čemu ne razlikuje od prve strane Noćne straže. Priloženi tekst odobren je za distribuciju, jer je koristan strani Svetla. – Noćna straža Priloženi tekst odobren je za distribuciju, jer je koristan strani Tame. – Dnevna straža
