Znate, sigurno znate osećaj… Na primer, putujete autobusom, kolskim putem, preko Šumadije, iz slušalica u onaj čvor u stomaku teče Heartlines, i u trenutku kad se nizbrdica poklopi sa stihom, shvatite da se svi putevi kojima ste ikad prošli stiču u šare na dlanu. E, kad vam je u tom trebutku na krilu Hadžiluk plemenitom snu… Dobro, verovatno ne znate baš taj osećaj. Ali razumete o čemu govorim, koje god pesme slušali i koliko god (ne)poznavali planine. Moj primerak Hadžiluka plemenitom snu ispodvlačen je, ispresavijan, pročitan triput, a opet ne bih znala da vam kažem gde se autoru šta dogodilo i kada ni koji velikani su živeli u blizini. Ono što znam jeste da sam jasno čula svirača…