-
Pročitala sam u novembru
Za ovaj mesečni pregled morala sam da izlistam Goodreads, jer nisam mogla da se setim polovine od 8 pročitanih knjiga. A bez pomoći dnevnika ne uspevam da se setim ni ostalih okoloknjiških stvari koje sam radila u novembru. (Znam da sam radila mnogo više nego u oktobru i uopšte prethodnih meseci, pa biće da je razlog ovoj nepovezanosti preumor.) Ne, ozbiljno, morala sam da uzmem dnevnik da bih imala šta da napišem u ovom odeljku. Dakle, gledala sam „Grindelvaldove zločine” (volim sve što nam Rouling ispljune i gledaću ga opet, ali realno nije dobar koliko bi mogao biti (Minerva Mek Gonagal radi na Hogvortsu dvadesetih, stvarno?)) objavila 5 tekstova snimila…
-
Novosadska kvidič liga
Kvidič je sport koji je ispao iz knjige — i sleteo pravo u Futoški park. U nedelju, 11. novembra, održan je prvi javni trening kvidiča u Srbiji. Novosadska kvidič liga, koju za sada čini tek jedan tim — Novi Sad Firebirds iliti Vatreni dživdžani, organizovala je javni trening radi promocije ovog sporta i prijema novih igrača. Na poziv su se odazvale generacije poterovaca, od nas koji smo odbrojavali do izlaska novog filma i dreždali pred zaključanim knjižarama da prvi onjušimo stranice tek prevedenih knjiga, istih nas koje je edicija Hogvortska biblioteka i kratka istorija kvidiča „Kvidič kroz vekove” pozdravila na pragu odraslovanja, do onih koji su bili premladi i za lažnu osmu knjigu, ali nisu ništa manje očarani…
-
Pripovesti barda Bidla
(s komentarima profesora Albusa Dambldora) Čak i ako vas ne zanimaju Bidlove priče za decu, podstaknuti knjigom Rite Skiter pokušaćete da preko komentara odgonetnete Dambldora. Uspećete, onoliko koliko je to s ličnošću poput njegove moguće. Zbirka sadrži pet čarobnjačkih bajki: 1. Čarobnjak i skakućući lonac 2. Vrelo velike sreće 3. Veščevo kosmato srce 4. Baka-zekonja i njen Cerekajući panj 5. Priča o tri brata
-
Kenilvorti Visp – Kvidič kroz vekove
Madam Pins, naša bibliotekarka, rekla mi je da je (knjigu) gotovo svakodnevno “vucaraju, balave po njoj, uopšteno zlostavljaju” – što je veliki kompliment za bilo koju knjigu. Ne volim sportove s loptom. Ne mirišem ih, uopšte, zapravo. A volim Hogvorts i sve što je u vezi s njim. Zato sam ovu knjigu otvorila željno, iako ne bez rezervi. (Čitala bih isto tako i o Akademiji Bobatons, iako ne volim Francusku, jer je preko Tročarobnjačkog turnira povezana s Hogvortsom.) Pravog ljubitelja kvidiča zainteresovaće već sami nazivi poglavlja:
