„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film. Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako smetnuvši s uma narodnu „S kim si – takav si“, požurimo da se sažalimo nad problemima domaćina.
-
-
Stevan Sremac – Pop Ćira i pop Spira
Čitajući ovaj roman drugi put, deset i malo još godina kasnije, čini mi se da sam uživala više nego pri prvom, osnovnoškolskom čitanju. U osnovnoj školi imamo istraživačke zadatke koji bi trebalo da nas provedu kroz delo, redom, onim putem kojim nastavnik najradije prolazi.
-
Jakov Ignjatović – Večiti mladoženja
Svet se menja, ali Šamika u ženidbi ne. Ignjatovićev humor je dobroćudan. On svoje junake oblači u rečenice tako da se ni najneznatniji ne mogu postideti. Čak i malograđanštinu sadržanu u satu koji se tek onda navija kada će gosti doći opisuje roditeljski blago. Portret glavnog junaka je zanimljiviji od ostalih, jer postavlja granicu između “salonskog” i “ženskog”
-
Odabrane narodne pripovetke
S vragom zlo, a bez njeg’ devet puta gore. S “Tamnim vilajetom” na početku i “Svijetu se ne može ugoditi” na kraju, ova zbirka daje odlično zaokruženu sliku razvojnog puta narodne priče. Od priča o postanku kosmosa ukorenjenih u ranoj slovenskoj mitologiji, preko svetosavskih do legendi o Ćosu, čitalac dobija ne samo uvid u običaje i način razmišljanja svojih predaka, već i odgovor na mnoga savremena pitanja.
-
Milovan Glišić – Izabrane priče
Puna mehana seljaka. Zbijaju šalu, zadirkuju jedan drugoga, pričaju gde je koji što nagrabusio i smeju se. Ova zbirka je korpa u krojačkoj radionici – puna najrazličitijih krpa i traka iz života srpskog sela. Neke su, poput “Roge”, šarene i tople, neke, kao “Glava šećera”, večito nove i grube, a neke meke i prijatne na dodir uprkos pohabanosti, poput priče “Posle devedeset godina”.
