-
Stevan Sremac – Ivkova slava
„Ivkova slava“ lako može biti knjiga čije čitanje sam najduže odlagala. Naravno da sam jedini krivac za to ja sama, ali, ako bih smela da svalim na drugoga, okrivila bih film. Naime, film „Ivkova slava“ propušta da nas upozna sa životom četvorice prijatelja (Ivka, Kurjaka, Smuka i Kalče) pre tog nesrećnog Đurđevdana, tako da, lako smetnuvši s uma narodnu „S kim si – takav si“, požurimo da se sažalimo nad problemima domaćina.
-
Stevan Sremac – Pop Ćira i pop Spira
Čitajući ovaj roman drugi put, deset i malo još godina kasnije, čini mi se da sam uživala više nego pri prvom, osnovnoškolskom čitanju. U osnovnoj školi imamo istraživačke zadatke koji bi trebalo da nas provedu kroz delo, redom, onim putem kojim nastavnik najradije prolazi.
-
Rodžer Zelazni – Hronike Ambera (1-5)
(Rešim ja tako da pročitam knjigu ‘za svoju dušu’. Bez koncepta za tekst, bez pritiska rokova, bez ijedne beleške na margini. MEĐUTIM.) Ako biste guglali Hronike, saznali biste da se sastoje iz 5 knjiga (Devet prinčeva Ambera, Puške Avalona, Znamenje jednoroga, Oberonova ruka, Predvorje Haosa) koje kroz
-
Umberto Eko – Ime ruže
Roman „Ime ruže“ pod svim uglovima i kroz sve slojeve ostaje: 1. zabavna detektivska priča, 2. zanimljiva (anti)teološka rasprava i 3. poučan primer lavirinta. U uvodnim poglavljima (da, više ih je) Eko čitaoca uključuje (posvećuje?) kao saučesnika u adaptaciji rukopisa.
-
Mihail Bulgakov – Majstor i Margarita
Đavo (u inostranom odelu, što je ruskom čoveku onog doba bilo primamljivo koliko i Faustu Mefistov šešir s perjem) dolazi u Rusiju da dokaže postojanje Boga. Predstavlja se kao istoričar (bavi se istorijom, što će reći storijama, što će reći pričama) što ga, po logici čitanja posle ponoći, u vezu dovodi sa pojmom pisca – stvaraoca – lažljivca. Da bi pesnik (stvaralac uopšte) bio dobar, mora sam verovati u ono što napiše. Zato su
-
Vilijem Fokner – Buka i bes
U kući u kojoj nema sreće žive sećanja u kalupu od ljudi. Bendži svet vidi očima trogodišnjaka. Kroz njegov doživljaj okoline Fokner daje najtačniju predstavu emocionalne mreže u kući. Bendži oca i sestru poznaje po mirisu, na drveće i kišu, dok ostali članovi porodice iz njegovih usta izvlače onaj zvuk. Bendžijeve rečenice su, po foknerovskoj logici ironije, najpoetičnije.
-
Neil Gaiman – American Gods
Ne mogu da napišem “pravu” recenziju. Nemam knjizi ni šta da oduzmem ni šta da dodam. Dobra je. Dobra je, ali nije dobra. Otvara pitanja i samo priklanja vrata za njima, ne zatvara ih i ne dopušta da to čitalac uradi. Previše pitanja, previše nezatvorenih vrata, previše promaje za jednu priču ima u njoj. * Kad veruješ, bog nastaje i hrani se i vezan je za tebe i tvoj um. 1. Da li sam do sada već stvorila bogove? 2. Da li je mojim bogovima dovoljna samo moja žrtva? 3. Zašto ne verujem da jeste? Najbolje prikazan lik: Wednesday Omiljeni lik: Mr. Nancy Uz čitanje slušati: Megadeth i…
